EUR 117,55 USD 108,09 CHF 110,70

Kursna lista


Indikativni kurs Evra na dan 26.02.20. :: 117.5483 rsd

Tekst objavljen: 26.12.2016 15:59        


Vraćamo 310 miliona evra položenih do 27. aprila 1992. Srbija ima obavezu da od avgusta 2018. počne da isplaćuje štediše cele bivše SFRJ. Prema zakonu koji se u Skupštini usvaja po hitnom postupku, naša zemlja mora da namiri sve koji su čuvali novac u srpskim bankama, bez obzira na to u kojoj republici su se filijale nalazile.

Stara štednja za sve Jugoslovene

U pitanju su devizni depoziti od oko 310 miliona evra, položeni do 27. aprila 1992. U taj iznos uračunata je i kamata do 2016.

Stara devizna štednja građanima bivše Juge, prema predlogu zakona, trebalo bi da se isplaćuje kroz obveznice u deset polugodišnjih rata, od 31. avgusta 2018. do 28. februara 2023. Vrednosne hartije glase na ime i prenosive su, što znači da sa njima može da se trguje na berzi. Konverzija valuta u kojima je položena devizna štednja u evre, obaviće se po međuvalutnim odnosima prema srednjem kursu dinara iz kursne liste NBJ koja je važila 1. januara 2002.

OD SLOVENIJE NIŠTA ZA SRPSKE ŠTEDIŠE

Staru deviznu štednju građanima biše SFRJ mora da isplati i Slovenija. Budžetom ove države, predviđeno je 320 miliona evra koje će krajem ove i u 2017. isplatiti štedišama u BiH i Hrvatskoj.

Slovenačke banke imale su štediše iz Srbije, jer je kod nas radila Slavija banka koja je bila u vlasništvu ove države. Naslednik ove banke je Nova ljubljanska banka.

Zašto je evropski sud u Strazburu izuzeo građane Srbije sa spiska štediša slovenačke banke, nije poznato. Stručnjaci smatraju da niko iz Srbije nije pokrenuo postupak za naplatu.

Štedišama sleduje kamatna stopa iz ugovora, a ako je nepoznata, zaračunava se pet odsto godišnje do 31. decembra 1997. Svaki štediša dobija dva odsto godišnje kamate od početka 1998.do 31. maja 2016. Dodatnih 0,5 odsto štediše dobijaju i za period od 1. juna ove godine pa sve do rokova dospeća rata obveznica.

Srbija mora da donese zakon i da isplati štediše iz bivših republika SFRJ, jer su presudom Evropskog suda za ljudska prava koja je postala pravosnažna u julu 2014, Slovenija i Srbija dobile obavezu vraćanja devizne štednje iz vremena SFRJ građanima Hrvatske i BiH.

Ministarka Ana Brnabić izjavila je da Srbija po osnovu presuda Evropskog suda za ljudska prava mora da državljanima bivših republika Jugoslavije isplati staru deviznu štednju i da bi, ukoliko ne dođe do te isplate, odnosno donošenja Zakona o regulisanju javnog duga SR Jugoslavije po osnovu devizne štednje, Srbija mogla da bude dodatno opterećena "za 30 do 40 miliona evra".

- Srbija, naravno, nije srećna zbog toga, ali mora da ispunjava presude suda u Strazburu, i radi poštovanja presuda tog suda, ali i radi svog imidža, ali i da bi materijalna šteta bila manja - rekla je Branabićeva.

- Srbija treba da isplati štednju koja je položena u Investbanci, koja je poslovala na teritoriji bivše SFRJ - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

- Kako je ta banka u stečaju, znači da obaveze padaju na teret države.

Osim isplate stare devizne štednje u republikama bivše SFRJ, novim zakonom je predviđeno da se vrate i depoziti građana koji su ih položili u Jubanci Kosovska Mitrovica. Vlada će odrediti banku koja će servisirati deviznu štednju klijenta ove banke.

Potraživanja

Štediše će svoja potraživanja po osnovu stare devizne štednje moći da prijave u roku od godinu dana. Uz prijavu, imaju obavezu i da dostave i potvrdu nadležnih organa i institucija bivše SFRJ o tome da štediša nije već ostvario svoje pravo po osnovu stare devizne štednje, niti da mu je ono priznato od bivših republika SFRJ.

3 komentara

  1. User image
    Gojko 27.12.2016 15:10

    Sta ce biti sa starom stednjom u Jugoscandic u Crnoj Gori?

  2. User image
    Ljilja 15.03.2018 21:20

    Gde treba da se dostave dokumenta o staroj deviznoj štednji?

  3. User image
    Drago Đurić 18.06.2019 11:08

    Пошто сам од Управе за јавни дуг добио Захтев за допуну Пријаве потраживања за стару девизну стеднју из БиХ, Управи сам послао mail следеће садржине:

    МИНИСТАРСТВУ ФИНАНСИЈА
    УПРАВИ ЗА ЈАВНИ ДУГ

    Предмет: Обраћање поводом Захтева за допуну пријаве потраживања по основу девизна штедње

    Моја пријава потраживања предата је 19. 02. 2018. године, а евидентирана је под бројем 401-5832/2018-001. Уз пријаву сам доставио комплетну документацију која се захтевала у члану 12
    Закона о регулисању јавног дуга Републике Србије по основу неисплаћене девизне штедње грађана положене … /у даљем тексту Закон/ (“Службени гласник РС”, бр. 108/16 и 113/17).

    Управа за јавни дуг ми је 10. 06. 2019. године, позивајући се на члан 12 Закона, доставила Захтев за допуну пријаве потраживања по основу девизне штедње, у којем се каже да уз моју “пријаву потраживања није приложена комплетна документација”.

    Захтев за достављање нових докумената (а који се нису тражили у члану 12) заснива се на члану 14 Закона, у којем се каже да “Управа може предузети додатне активности ради провере тачности података и документације”. Ако су у члану 12 таксативно набројани документи којима се документација сматра комплетном, и ако су у члану 14 новотражени документи подведени под “додатне активности” Управе, онда се документи који су захтевани у члану 12 не могу сматрати некомплетним. Имајући то у виду, сасвим је неоснован да Управа од мене захтева да “комплетирам” моју Пријаву потраживања.

    У члану 14, на којег се Управа позива, а на основу којег од мене захтева додатна документа, стоји да “Управа, односно Комисија може предузети додатне активности ради провере тачности података и документације…”. На основу наведеног јасно следи да се те “додатне активности” захтевају од “Управе” и “Комисије”, а не од подносиоца Пријаве потраживања. Наиме, потпуно је неосновано од подносиоца Пријаве потраживања захтевати “проверу тачности података и документације”. Ако сам ја Управи доставио комплетну документацију, са подацима који у тој документацији стоје, онда је врло чудно да ја и проверавам “тачност података и документације”. Уосталом, према члану 14 Закона, задатак провере “тачности података” и “(тачности) документације” пада на Управу за јавни дуг, а не на подносиоца Пријаве потраживања.

    У наведеном “Захтеву за допуну”, пошто је реч о наследству, од мене се два пута тражи “Одговарајућа потврда”. Ја не могу знати какву ће потврду Управа сматрати “одговарајућом”. Исто тако, траже се и некаква два “Извода са рачуна”. Није уопште јасно ни од кога бих та документа тражио, нити како би они требало да изгледају. Ја не могу знати како би требало да гласе ти Изводи, а да Управа и Комисија сматрају да се на основу њих, како стоји у Захтеву за допуну, “може недвосмислено утврдити … ” итд. И на основу овога јасно следи да би саме Управа и Комисија требало да прибаве Потврде које ће сматрати “одговарајућим” и Изводе које ће сматрати “недвосмисленим”.

    Уколико сама Управа и Комисија то не учине, онда је тешко отети се утиску да овај Захтев за допуну није само једно од средстава да се избегне исплата старе девизне штедње.

    Београд, 18. 06. 2019.

    _______________________
    Проф. др Драго Ђурић
    Хаџи-Ђерина 28, Београд

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
štediše stara devizna štednja devizna štednja slovenija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana