Povoljniji stanovi za mlade, pravednije oporezivanje, borba protiv monopola, sigurnija radna mesta i besplatni udžbenici su među najavljenim merama. Finansiranje i rokovi realizacije još nisu u potpunosti precizirani.
Studentska lista pobedila je na parlamentarnim izborima u Srbiji, a posle izbornog rezultata u prvi plan izbija pitanje kako bi njen ekonomski program mogao da utiče na život građana. Prema onome što je do sada predstavljeno, fokus nove politike trebalo bi da bude na pravednijem poreskom sistemu, većoj kontroli trošenja javnog novca, podršci domaćoj privredi i merama koje bi trebalo da ublaže troškove svakodnevnog života.
Jedna od glavnih poruka Studentske liste jeste da dosadašnji model razvoja treba menjati. Umesto oslanjanja na velike državne projekte, jeftinu radnu snagu i netransparentne ugovore, oni najavljuju ekonomiju koja bi više bila zasnovana na znanju, inovacijama, domaćem preduzetništvu i poštenijim tržišnim pravilima. U tom smislu, njihov program pokušava da spoji socijalne mere, podršku proizvodnji i borbu protiv korupcije.
1. Važan deo programa odnosi se na poresku politiku. Studentska lista navodi da želi pravednije oporezivanje, što u praksi znači da bi građani sa nižim primanjima trebalo da budu manje opterećeni, dok bi veći teret snosili oni sa većim prihodima i imovinom. Iako konkretne stope i modeli još nisu do kraja razrađeni, poruka je jasna - cilj je da se rasterete kućni budžeti onih koji najteže podnose rast troškova života.
2. Posebno mesto u programu ima i pitanje cena hrane i osnovnih potrepština. Studentska lista smatra da su visoke cene delom posledica slabe konkurencije i povlašćenog položaja pojedinih velikih trgovinskih sistema i uvoznika. Zato najavljuje borbu protiv monopola i bolje uslove za domaće proizvođače, uz očekivanje da bi jača konkurencija mogla da doprinese stabilnijim i nižim cenama za građane.
3. Za mlade i porodice posebno je važna stambena politika. U programu se pominju povoljniji modeli zakupa stanova, mogućnost otkupa pod pristupačnijim uslovima i određene poreske olakšice. Ove mere predstavljaju pokušaj da se ublaži jedan od najvećih problema mladih u Srbiji - nemogućnost da samostalno reše stambeno pitanje.
4. Na tržištu rada Studentska lista najavljuje veću zaštitu zaposlenih. Jedna od istaknutih mera je skraćivanje maksimalnog trajanja rada na određeno vreme sa 24 na 12 meseci. Ideja je da se smanji nesigurnost zaposlenih i poveća broj ugovora na neodređeno, što bi mnogima donelo veću stabilnost.
5. Program obuhvata i snažniju podršku domaćoj privredi, startapovima, poljoprivredi i malim preduzećima. Najavljuju se subvencije, grantovi i veće povezivanje obrazovanja i privrede, kako bi se podstakla proizvodnja sa većom dodatom vrednošću.
PREPORUKA
Otvara se novih 200 radnih mesta - Evo gde u Srbiji možete da konkurišete
vest
Koliko košta ogrev u Srbiji? Detaljan pregled cena
vodic
PIO fond objavio kalendar isplate penzija za novembar - Evo ko prvi dolazi na red, a ko će morati da sačeka
vest
6. Posebno se naglašava značaj poljoprivrede, kao i zaštita domaćih resursa.
7. Pored toga, Studentska lista ističe da želi veću transparentnost javnih finansija - objavljivanje državnih ugovora, strožu kontrolu javnih nabavki i profesionalnije upravljanje javnim preduzećima. To je važan deo programa jer bi upravo način trošenja budžetskog novca mogao da odredi koliko će planirane mere zaista biti održive.
8. Za građane su bitne i socijalne mere koje se pominju u programu - besplatni udžbenici, dostupnije zdravstvo i mere za smanjenje cena lekova.
Sve to pokazuje da program nije usmeren samo na makroekonomske pokazatelje, već i na konkretne troškove koje domaćinstva imaju svakog meseca. Za sada je jasno da Studentska lista najavljuje drugačiji ekonomski kurs, a građani će najviše pratiti da li će on doneti niže troškove života, sigurnija radna mesta i više poverenja u način na koji država upravlja novcem.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar