Nedostatak radne snage i sve veći troškovi proizvodnje podstiču domaće poljoprivrednike da ulažu u automatizaciju.
Porodica Vukićević iz Guče, koja se bavi proizvodnjom i preradom krompira, uvela je savremenu tehnologiju za kontrolu kvaliteta i pakovanje. Zahvaljujući preciznom merenju, gubici prilikom pakovanja svedeni su na minimum, a svaka vreća prolazi kontrolu pre nego što stigne do kupca.
Ratko Vukićević objašnjava da je kod velikih količina krompira preciznost pakovanja jedan od važnih činilaca ekonomičnosti proizvodnje. Razlika od nekoliko stotina grama po vreći, koja na prvi pogled deluje zanemarljivo, na godišnjem nivou može da predstavlja značajan trošak.
„Ove mašine su neophodne za onoga ko radi nekoliko hiljada tona krompira. Samo na preciznosti mašine može mnogo da se zaradi. Naša mašina pakuje deset kilograma, a svaki džak ima svega 20 do 30 grama više. Nema onih 200 ili 300 grama viška. Kada to saberete na desetine hiljada vreća, pogotovo uz ovogodišnju cenu krompira, vidite kolika je razlika“, objašnjava Vukićević.
Računica pokazuje koliko preciznost može da bude važna. Ako se u 10.000 vreća stavi po 250 grama krompira više od deklarisane količine, to je čak dve i po tone proizvoda koje proizvođač isporučuje bez dodatne naplate. Kod 50.000 vreća taj višak dostiže 12,5 tona. Savremeni sistem za merenje i pakovanje omogućava da se takvi gubici znatno smanje.
Međutim, ulaganje u novu tehnologiju nije usmereno samo na uštedu. Jednako važan deo proizvodnog procesa predstavlja kontrola kvaliteta krompira pre pakovanja.Kupci su se ranije neretko susretali sa situacijom da krompir na površini vreće izgleda dobro, dok se u njenoj unutrašnjosti nalaze oštećene ili neupotrebljive krtole. Vukićević ističe da je upravo zbog toga kontrola pre pakovanja neophodna.
„To je stari način pakovanja džakova. Kod nas, sa ovom novom tehnologijom, to ne može da se dogodi na taj način. Imamo kontrolu pre samog pakovanja u vreću, tako da kvalitet mora da bude na prvom mestu“, kaže Vukićević.
PREPORUKA
Da li se isplati proizvodnja rena? Konkretna računica za hektar zemlje
vodic
Nekada je hranio pola Srbije, a danas ga ima na svega nekoliko njiva - Kilogram košta do 500 dinara
analiza
Kombajn može da vam se isplati brže nego što mislite - Kako da zaradite i do 3 miliona dinara
savet
Uvođenje savremenih mašina otvara i pitanje ekonomske opravdanosti ulaganja na malim poljoprivrednim gazdinstvima. Skupa mehanizacija i oprema za sortiranje i pakovanje zahtevaju dovoljno velike količine proizvoda kako bi se investicija isplatila.
Prema Vukićevićevom mišljenju, jedno od rešenja je udruživanje proizvođača, ali i stvaranje gazdinstava koja raspolažu većim proizvodnim površinama. Kao primer navodi posed od 50 hektara, na kojem nabavka savremene mehanizacije može da ima znatno više ekonomskog opravdanja nego na malim parcelama.
„Treba napraviti optimalan posed, na primer od 50 hektara, da bi mogao da se kupi dobra mehanizacija. Tada može da se ostvari ono što je najveći interes, ekonomski interes, i da se od tog posla veoma pristojno živi“, smatra Vukićević.
Ipak, veličina poseda nije jedini uslov uspešnog poslovanja. Za proizvođače koji žele da ulažu u preradu i pakovanje neophodni su siguran plasman, dobra organizacija otkupa i saradnja sa drugim gazdinstvima. Upravo takav način poslovanja omogućava da se savremena oprema koristi tokom većeg dela godine i da njeni kapaciteti budu ekonomski opravdani.
Vukićević smatra da pojedinačni primeri uspešnih investicija nisu dovoljni da se promeni stanje u domaćoj poljoprivredi. Zato od buduće vlade očekuje ozbiljniji pristup agrarnoj politici, dugoročnu strategiju i mere koje će omogućiti proizvođačima da ulažu u novu tehnologiju.
„Treba da se ugledamo na one koji su ispred nas i da pokušamo da njihova iskustva primenimo ovde. Merama ekonomske politike to mora snažno da se pomogne, uz školovanje kadrova i sve ostalo. Mi smo, valjda, dokaz. Sve ove mašine su pre svega rezultat dobre organizacije“, ističe Vukićević.
Njegova poruka je da bez organizovanog sistema proizvodnje, saradnje među poljoprivrednicima i jasne ekonomske računice ni najsavremenija oprema ne može da obezbedi uspešan posao. Primer porodice Vukićević pokazuje da se ekonomska korist od automatizacije ne ogleda isključivo u zameni ručnog rada mašinama.
Preciznije pakovanje, kontrola kvaliteta i mogućnost obrade velikih količina krompira direktno utiču na troškove i konkurentnost proizvoda. Za domaće proizvođače ostaje pitanje kako obezbediti dovoljne količine krompira, kapital za ulaganja i organizaciju proizvodnje koja će omogućiti da ovakva tehnologija postane dostupna većem broju gazdinstava, prenosi RTS.
Ostavi komentar