Nova mera centralne banke iz komšiluka
Zagreb
Hrvatska centralna banka od 31. marta uvela je novu meru za banke zbog značajnog skoka cena nekretnina i rasta zaduženja domaćinstava.
Naime, ova institucija odlučila je da kontraciklični zaštitni sloj kapitala ubuduće bude 0,5 odsto umesto sadašnjih nula.
Hrvatska centralna banka je na ovu meru bila prinuđena zbog skoka cena stambenih nekretnina od devet odsto u trećem tromesečju 2021. godine, uz ubrzani rast zaduživanja domaćinstava za kupovinu stanova zbog relativno blagih uslova kreditiranja i državnih programa subvencionisanja stambenih kredita.
“Cene stambenih nekretnina sve se više odvajaju od dugoročnog trenda i makroekonomskih osnova, što povećava rizik njihovog pada u slučaju privrednih poremećaja”, saopštio je Savet HNB.
Kontraciklični zaštitni soj kapitala je dodatni osnovni akcijski kapital koje su banke u obavezi da održavaju iznad propisanih regulatornih minimuma u iznosu koji je jednak proizvodu njihove rizične aktive i specifične stope kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala.
Izdvajanjem dodatnog kapitala ojačala bi se otpornost banaka u slučaju izbijanja krize i izloženosti sistemskim rizicima.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Sa druge strane, u Srbiji, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je nedavno, 10. marta, odlučio da stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za banke ostane i dalje na nuli.
NBS je ovu odluku obrazložila time što je učešće realne kreditne aktivnosti u realnom rastu BDP Srbije ispod dugoročnog trenda, a i dalje je prisutan nastavak globalne neizvestnosti izazvane širenjem pandemije i krizom u Ukrajini.
Nakon perioda ekspanzivne kreditne aktivnosti od 2000. do 2008. godine, krajem 2009. godine odstupanje učešća kredita u BDP-u ušlo je u zonu negativnih vrednosti. Prisutan rast kreditne aktivnosti od 2014. godine, rezultirao je da se učešće ukupnih kredita u BDP-u približi svom dugoročnom trendu. Prema podacima za decembar 2021. godine, učešće realne kreditne aktivnosti u realnom BDP nalazi se ispod svog dugoročnog trenda, kaže NBS.
Centralna banka Srbije je prilikom donošenja ove odluke imala u vidu i dešavanja na tržištu nepokretnosti.
Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, prosečna vrednost stambenih nepokretnosti po m2 za Srbiju u četvrtom tromesečju 2021. iznosila je1.019 evra, navodi NBS.
Tokom četvrtog tromesečja 2021. godine zabeležen je rast ukupnog broja izdatih dozvola novogradnje od 8,4% u odnosu na isto tromesečje prošle godine. Prosečan iznos kredita fizičkom licu, koji je obezbeđen hipotekom, ne prelazi regularni maksimum od 80 odsto vrednosti nepokretnosti, navodi dalje NBS u obrazloženju svoje odluke da ne nameće obavezu bankama da povećaju sloj zaštitnog kontracikličnog kapitala.
Ostavi komentar