Za četiri meseca Bitkoin izgubio skoro polovinu vrednosti, a razlozi leže u ponašanju investitora i globalnoj nesigurnosti
Vrednost kriptovalute Bitkoin pala je za oko polovinu vrednosti u odnosu na vrhunac iz oktobra i u četvrtak je prvi put posle 16 meseci pala ispod 63.000 USD. Sam pad nije ništa neobično. Kripto je poznat po velikoj volatilnosti i već je prošao kroz brojne, i znatno veće, slomove.
Ono što je neobično jeste tajming: četvoromesečni pad dešava se u trenutku kada je, barem u teoriji, Bitkoin imao sve razloge za rast. Zagovornici kripta godinama tvrde da je bitkoin "digitalno zlato" – sigurna luka u koju kapital dolazi u nesigurnim vremenima. Po toj logici, sada bi bio idealan trenutak za njegov uspon.
Četvoromesečni pad dešava se u trenutku kada je, barem u teoriji, Bitcoin imao sve razloge za rast. Geopolitičke tenzije ove godine su eskalirale: predsednik Donald Trump preti napadom na Iran nakon uklanjanja lidera Venecuele, sukobljava se sa evropskim saveznicima i Kanadom oko Grenlanda i najavljuje više carina za Južnu Koreju. Istovremeno, veliki pomaci u veštačkoj inteligenciji unose nervozu na berze. Antropikov klaud sada obavlja poslove za advokatske kancelarije, što je uzdrmalo akcije softverskih kompanija.
Indikatori straha svetle crveno. CNN-ov indeks straha i pohlepe čvrsto je u zoni "straha", dok je VIX nedavno dostigao najviši nivo od novembra. Taj strah je podstakao rekordan rast cena zlata, koje je premašilo 5.500 dolara po unci. Zlato je klasično utočište: retko, opipljivo i dugoročno čuva vrednost. Bitkoin, međutim, ne prati taj trend. Od početka godine pao je oko 20%. Majkl Beri čak tvrdi da deo volatilnosti zlata i srebra proizlazi iz toga što investitori u bitkoin prodaju plemenite metale kako bi pokrili gubitke u kriptu.
Pad bitkoina izbrisao je i takozvani "Trampov efekat". Nakon Trampove pobede u novembru 2024, kripto tržište je snažno poraslo jer je obećao deregulaciju sektora koji je ranije kritikovao. Šta stoji iza nove kripto-zime? Pre svega, sve veće sumnje da je bitkoin zaista "digitalno zlato".
Bitkoin je zahvaćen opštim "risk-off" raspoloženjem: investitori u strahu prodaju rizičnu imovinu. Sve veći jaz između zlata (plus 24% od oktobra) i bitkoina (minus 50%) dodatno je učvrstio taj stav. Ni izjave ministra finansija Skota Besenta nisu pomogle – pred Kongresom je rekao da Ministarstvo finansija nema ovlašćenja da stabilizuje kripto tržišta.
Ni bitkoin ETF-ovi nisu ispunili velika očekivanja, a institucionalna ulaganja i obim trgovanja opadaju, što pojačava panične reakcije malih investitora. Ipak, postoji tračak nade. Ovo nije prvi kripto-slom. Godine 2014. tržište se urušilo nakon hakovanja Mt. Goxa, 2018. je bitkoin pao 74% zbog pucanja ICO balona, a 2021. i 2022. usledili su novi padovi zbog regulacija i FTX skandala.
Svaki put bitkoin se oporavio - u roku od otprilike godinu i po.
Ostavi komentar