Švedska na putu da se odrekne gotovog novca

Objavljeno: 21.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Daily mail

Švedska je bila prva evropska zemlja koja je u platežni sistem uvela novčanice. Zbilo se to 1661. godine, a danas, 351 godinu kasnije, na dobrom je putu da postane prva zemlja Evrope koja će iste poslati u istoriju.

- Ne vidim niti jedan valjan razlog da nastavimo s izdavanjem novčanica - kaže Bjoern Ulvaeus, bivši član popularne švedske pop grupe ABBA.

Nekada pevač, a danas jedan od najglasnijih zagovarnika 'sveta bez novčanica' čije se konture sve jasnije ocrtavaju u ovoj tehnološki izuzetno naprednoj zemlji.

Na primer, u većini švedskih gradova javni prevoz ne možete da platite novčanicama ili kovanicama već putem SMS poruke. Mali, ali rastući broj trgovina prima isključivo platne kartice, a čak su i neke banke koje su se primarno bavile elektronskim transakcijama novca, u potpunosti izbacile novčanice iz svog sistema.

Posebno zanimljivoj promeni mogli su da posvedoče svi vernici u crkvi Karla Gustafa u Karlshamnu na jugu zemlje, gde je vikar Johan Tyrberg nedavno instalirao čitač kartica kako bi vernici na taj način mogli da doniraju novac crkvenoj zajednici.

- Možda to nekome deluje čudno, ali verujte mi da sam nebrojeno puta slušao vernike kako se žale jer bi želeli crkvi da doniraju novac, ali jednostavno nemaju novčanice - objašnjava svoj potez Tyrberg.

'Manje gotovog novca povećava sigurnost građana'

Zanimljivo, kovanice i novčanice čine svega tri odsto švedske ekonomije. Na primerice, u evrozoni taj je procenat tri puta veći, dok se u SAD-u još uvek zadržava na sedam odsto.

Pa ipak, i tri procenta su previše ako se pita Ulvaes. Neko bi ovde mogao da primeti kako je pomalo licemjerno da o 'svetu bez novačnica' propoveda čovjek koji je zaradio milione na hitu 'Money, Money, Money', ali bivši pevač grupe ABBA smatra da je izbacivanje novčanica i pitanje sigurnosti.

- Mog sina su opljačkali tri puta. A zamislite da nema novčanica. Što bi onda lopovi krali? - govori Ulvaes, a njegovu nam tezu potvrđuje i Švedsko udruženje bankara čije statistike pokazuju da se sa smanjenjem količine novčanica bitno smanjio i broj razbojništva.

- Broj razbojništva takve vrste smanjio se sa 110 u 2008. godini na svega 16 u 2011. godini. To je zapravo najmanji broj razbojštava koji beležimo otkako smo prije 30 godina krenuli računati. Manje gotovog novca u cirkulaciji povećava sigurnost građana i zajednice - objašnjava Par Karlsson, stručnjak za sigurnost pri Švedskom udruženju bankara.

- Nadmoć elektronskih transakcija u odnosu na novčane jedan je od glavnih razloga zašto Švedska ima vidno manje problema s korupcijom od zemalja u kojima je kultura transakcije gotovog novca jača, poput Italije ili Grčke. Što se više ljudi okrenu transakcijama putem kartica to će se manje izlagati riziku da budu uključeni u bilo kakav oblik sive ekonomije - govori Friedrich Schneider, profesor ekonomije na austrijskom univerzitetu Johannes Kepler.

U Italiji, gde je uobičajeno transakcijama gotovim novcem izbeći plaćanje poreza na dodatu vrednost, premijer Mario Monti u decembru prošle godine stavio je na snagu nove mere kojima bi se mogle limitirati transakcije novčanicama. Tako će Italijani u budućnosti novčanicama moći da plate tek one proizvode ili usluge čija vrednost ne premašuje hiljadu evra, dok je do sada taj limit iznosio dve i po hiljade evra.

Druga strana medalje - enorman porast cyber kriminala i gubitak privatnosti

Ali postoji i druga strana medalje. Opasnost od cyberkriminala u tom se slučaju bitno povećava. Tome u prilog govore i statistički podaci Švedskog saveta za prevenciju kriminala koji kažu da je broj ovakvih modernih razbojstava doživeo pravi procvat u prošloj deceniji. Naime, u 2000. godini zabileženo je 3.304 cyber razbojništva, dok je taj broj lane premašio ogromnih 20 hiljada.

Banhof je prvi švedski gigant koji pruža internet usluge, a njegov osnivač Oscar Swartz tvrdi da digitalna ekonomija za sobom vuče i pitanja privatnosti.

- Podržavam ideju da je plaćanje novčanicama stvar prošlosti, ali mislim da bi trebalo razviti model kojim bi ljudi mogli da plaćaju karticama, a da ipak zadrže deo anonimnosti, odnosno privatnosti. Nije u redu da se prati svaki korak i da baš svaki put kada neko izvrši transakciju to negde ostane zabeleženo - kaže Swartz.

Činjenica da u ovome prednjače nordijske zemlje ne treba da čuditi, budući da su Skandinavci inače među prvima po pitanju tehnološkog napretka i inovacija. Prema izvštaju Svetskog ekonomskog foruma iz januara, Švedska je drugu godinu zaredom proglašena najnaprednijom tehnološkom zemljom Evrope. Švedska kompanije iZettel razvila je uređaj za male trgovce, nešto slično kao Square u SAD-u, koji se priključi na iPhone i ima funkciju terminala kartice. Posledično se očekuje da će do kraja ove godine sve veće banke u Švedskoj uvesti zajedničku uslugu koja bi pružila mogućnost klijentima da prebacuju novac s jednog računa na drugi putem mobilnih telefona.

Većina stručnjaka, pak, ne smatra da će novčanice nestati sa scene u skorije vreme, ali se slaže s tezom da će njihov udeo u ekonomijama pojedinih, a posebno tehnološki naprednih zemalja bitno padati.

- Ne bojte se za novčanice, one će preživeti. Baš poput krokodila. Samo će im se prirodno stanište bitno smanjiti - kazao je lane, pre penzionisanja bivši zamenik švedskog guvernera Narodne banke Lars Nyberg.