Suđenje sa bankom skupo i dugo

Objavljeno: 28.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Blic

Pravdu na sudu zbog jednostranog menjanja kamatne stope za kredite u otplati potražilo je stotinak građana. Prva presuda u korist klijenta je nedavno donesena jer je banka, pozivajući se na poslovnu politiku, promenila ugovorenu fiksnu maržu.

Banka će morati da vrati novac koji je klijent platio iznad prvobitno ugovorene marže. Ipak, pre nego što rešite da svoja prava zaštitite uz pomoć suda, u startu morate da računate na troškove od oko 700 evra i to da u proseku rešavanje spora traje oko godinu dana.

Procedura nalaže da klijent prvo podnese pismeni prigovor banci koja je dužna da u roku od 30 dana odgovori. Sledeći korak je obraćanje Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije. Banka ima rok da za osam dana obavesti NBS o svom stavu. Ako se desi da ni tada klijent nije zadovoljan ishodom, on može da zatraži posredovanje NBS u medijaciji.

Neophodno je računati i na troškove, ali u slučaju da klijent dobije spor, oni se naplaćuju od banke. Građani koji pravdu reše da potraže na sudu moraju da izdvoje novac za sudsku taksu, od 150 do 250 evra, kao i da plate eventualni trošak sudskog veštaka od 100 evra. Na kraju se plaća i taksa za presudu koja iznosi 50 odsto od vrednost početne takse. Ovo su troškovi koji se podrazumevaju, ali bez izdvajanja novca za advokate.

- Ukoliko je reč o nekoliko ročišta, ukupni trošak, uključujući i usluge advokata, iznosi do 700 evra, dok je upola niži ako se ne plaća advokat - kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih korisnika Efektiva.

Pravdu na sudu možete potražiti ako je banka jednostrano podigla maržu, zatim ako je ukupna kamatna stopa povećana, ili u slučaju da banka kroz neki ponder ili novu formulu ubacuje vrednosti kojih u prvobitnom ugovoru nije bilo, a koje dodatno podižu kamatu.

Klauzula u ugovoru „sprovođenje poslovne politike“, bankama je služila kao osnov za povećanje marže iako je libor/euribor (drugi deo kamatne stope) padao.

Umesto da građani imaju niže rate zbog toga, banke su im neopravdano podizale rate. Koliko su građani bili na gubitku, odnosno banke na dobitku ukazuje slučaj klijenta jedne austrijske banke. Kada je ugovorio kredit, kamata stopa je iznosila šestomesečni libor uvećan za maržu od 5,2 odsto. Međutim, kada je krajem 2008. godine libor pao za dva odsto, banka je podigla maržu za isti iznos, tako da je ukupna kamata umesto da padne ostala ista.

Mesečno, na ovaj način, banka je zaradila 150 franaka više. Za dve godine, odnosno do primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banka je na ime kamate nezakonito više naplatila između 4.500 i 5.000 franaka. U slučaju da klijent dobije spor, banka je u obavezi da vrati sav novac koji je zaradila podizanjem marži.

Najviše pritužbi na kredite
Proteklu godinu Centar za korisnike finansijskih usluga NBS primio je 1.599 prigovora na usluge banaka, od toga su 744 bila preuranjena. Najveći broj prigovora odnosi se na kredite (53,1 %), tekuće račune (20,4%) i platne kartice (17,1%). Karakteristično je da su se građani najviše žalili na promenu visine kamatnih stopa, odnosno marže kao jednog elementa koji čini kamatnu stopu na kredite u otplati, koje su u prethodnom periodu povećane, kao i neobaveštavanje o razlozima povećanja kamatnih stopa. Inače, od ukupno osnovanih pritužbi, pozitivno je rešeno 47 odsto.

27.08.2012