Ceo život plaćali, stan nisu dobili

Objavljeno: 10.04.2012


Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Većina od oko 320.000 podstanara u Srbiji koji su tokom radnog veka izdvajali novac za stambene fondove digla je ruke od stanova koji im država duguje. Iako je čak osam zaposlenih plaćalo da bi krov dobio jedan zaposleni, hiljade njih su ostali na ulici. 

Zahtev podstanara da se donese zakon o obeštećenju, koji su uputili Vladi Srbije, i dalje je bez odgovora.

FondoviI za izgradnju stanova "punjeni" su od zarada zaposlenih od 1960, pa gotovo do 2004. godine. Dugačak spisak ovako oštećenih građana nije osetno skraćen ni dodelom stanova solidarnosti 1992. godine. Uplaćivanje stambenih doprinosa obustavljeno je 2004. godine, a ljudi bez krova usmereni su na lokalnu samoupravu.

Ljudi bez krova nad glavom sada redovno kucaju na vrata državnih institucija, jer smatraju da su dvostruko oštećeni. Iako su decenijama izdvajali novac za stambene fondove u svojim preduzećima, nisu dobili ni stan, niti kredit. Drugu nepravdu, kako tvrde, nanosi im maćehinski odnos države prilikom podele i davanja u zakup socijalnih stanova.

To je bio razlog zbog koga su članovi Udruženja podstanara Velegrad zatražili i promenu propisa o socijalnom stanovanju. Oni traže da država i lokalna samouprava izdvajanja za stambene fondove uvaži prilikom konkurisanja za neprofitne stanove. 

 - Kriterijumi na konkursima su stepen invalidnosti, materijalno stanje, bolest i slično - objašnjava Žarko Grubić, iz ovog udruženja. 

On dodaje da su "ovi stanovi namenjeni mladim bračnim parovima, umetnicima i sportistima, socijalnim slučajevima, iako niko od njih nije od plate izdvajao pare za krov nad glavom. Tražimo da nam država prizna makar deo sredstava koji smo izdvojili tokom karijere".

Podstanari i svi koji su izdvajali od plate, smatraju da im pripada 250 evra po godini staža ili mogućnost da dođu do socijalnih stanova. Iza ovog zahteva stalo je više od 80.000 građana.

U Srbiji je od 1992. godine otkupljeno više od 700.000 stanova gotovo za badava. Zajedno sa 300.000 stambenih kredita i zajmova, ukupno se milion srećnika lagodno skućilo. U svojinu je tako prešlo, prema podacima, oko 80 miliona kvadrata.

Ljudi bez vlastitog stana predlažu i da dužina radnog staža tokom koga je kandidat izdvajao novac za stambeni fond bude glavni kriterijum prilikom konkurisanja za socijalni stan. Utešna nagrada bila bi i da se ulaganja u nekadašnje stambene fondove priznaju prilikom legalizacije divljih objekata, u kojima su se u međuvremenu skućili. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana