EUR 117,48 USD 106,66 CHF 107,64

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 13.11.19. :: 117.4849 rsd

Šta je čekala Narodna banka?

Objavljeno: 22.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, Politika

Nekoliko banaka s državnim kapitalom pravilo je godinama pozamašne gubitke što nedvosmisleno nameće pitanje – ko će to da plati. Odgovor je poznat – država. A kako će država to da izvede? Zna se – parama poreskih obveznika.

Zbog gubitaka u bankama s državnim kapitalom Ministarstvo finansija formiralo je radnu grupu za sanaciju bankarskog sistema, a Narodna banka Srbije bila je čak prinuđena da u Agrobanci uvede prinudnu upravu. Ova banka napravila je gubitak od 290 miliona evra, a država kaže da nema razloga za paniku i da će je spasiti. U pomoć je već pritekla Privrednoj banci Beograd, čiji je minus iznosio petnaestak miliona evra – tako što su za 16 miliona evra kupili obveznice koje je ona emitovala, a država se sprema da pritekne u pomoć i nekadašnjoj Metals banci, a sadašnjoj Razvojnoj banci Vojvodine, čiji je minus u kapitalu, prema informacijama dostupnim u javnosti, oko 40 miliona evra.

Bankari kažu da ovaj minus ne može da destabilizuje ceo bankarski sektor, jer su u tim bankama depoziti simbolični. Takav je i platni promet koji se u njima obavlja, a nemaju ni potencijala za kreditnu aktivnost. Rečju, nisu sistemske banke. Zauzimaju svega oko dva odsto tržišta, a potencijalno bi poreske obveznike mogle dosta da koštaju. Pa zašto će se onda država još više zadužiti da ih spasi?

Konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević kaže da pomenuti primer banaka s državnim kapitalom, koje su poslovale s gubitkom, pokazuje da je država loš upravljač što se vidi i u slučaju drugih preduzeća u kojima je ona vlasnik. A država mora da obezbedi da ta preduzeća dobro posluju i da od njih ima dobit za budžet. Ukoliko je nema, nema ni razloga da ostanu u njenom vlasništvu i treba ih privatizovati.

Nenad Gujaničić, broker Sinteza Invest grupe kaže da nisu tačne ocene da su to male banke i da zato ne bi mogle da ugroze bankarski sistem. Agrobanka, Privredna i Razvojna banka Vojvodine su sredinom prošle godine imale oko pet odsto tržišta, a sada je to manje zbog gubitaka.

– Agrobanka je u bilansima bila opterećena nekim stvarima iz prošlosti. Međutim, uprava ove banke je iskoristila izlazak na berzu, veliki rast tržišta i prikupila putem dokapitalizacija 2006. godine skoro 100 miliona evra. Dakle, pitanje svih pitanja jeste kako je u relativno kratkom roku od četiri, pet godina sveže prikupljen kapital ušao u minus od 150 miliona evra što pokazuje da je faktički „izgorelo” 250 miliona evra – podseća Gujaničić.

Država bi u situaciji kada joj je veliki minus u budžetu, kao i javni dug, trebalo da prodaje kapital koji ima u bankama i da tako smanji minus, a ona radi obrnuto. Pravi nova zaduženja u budžetu koja će poreski obveznici morati da plate po sve većoj ceni, jer što je javni dug veći viša je i cena zaduživanja. Čime država dokazuje da će se Privredna banka Beograd izvući iz dugova zato što ju je dokapitalizovala, možda će morati da usledi nova dokapitalizacija. Zašto, uostalom, banka nije emitovala akcije koje mogu da kupe i građani pa da vidimo kakvo je interesovanje – pita naš sagovornik.

Jedan stručnjak za bankarstvo i finansijska tržišta, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je još pre dve godine bilo jasno da će pojedine banke s državnim udelima zapasti u gubitke, ali po njemu nije bilo spremnosti da se to spreči.

- Gubici u ovim bankama traže odgovor na pitanje – ko sedi u njihovim Upravnim odborima. Proizlazi da su te banke kao i javna preduzeća čije rukovodstvo zavisi od političkih odluka. Čime su oni bili motivisani da ne uoče loše stvari u ovoj banci. Neznanjem, neodgovornošću? Kada se analizira izvor problema u Agrobanci, dolazi se do toga da su se krediti odobravali bez adekvatnog obezbeđenja U slučajevima ovih banaka sporno je to što su one vrlo dugo pokazivale da rade sa dobitkom, da bi se preko noći sve pretvorilo u pozamašan gubitak. Dodatno, to su banke čije se akcije kotiraju na berzi i čije se poslovanje prati na berzi. Otuda i sumnja da su akcionari bili dovedeni u zabludu. A tako nešto je vrlo ozbiljna optužba – kaže ovaj stručnjak koji postavlja i pitanje šta je radila Narodna banka u čijoj je nadležnosti supervizija banaka.

Kod nas postoje stereotipi da bi nam bilo bolje sa domaćim bankama, a strane su za nas štetne, kaže naš sagovornik. Stvarnost pokazuje da su strane banke mnogo efikasnije, a i kada naprave gubitke neće ih plaćati poreski obveznici Srbije, već njihove centrale.

Na pitanje treba li država da sanira domaći deo bankarskog sektora, ovaj stručnjak kaže da države svuda u svetu spasavaju banke zbog efekta koje bi njihova propast imala na njihove deponente, kao i da se mora voditi računa o tome da li su gubici rezultat rizika na tržištu. U našem slučaju, međutim, može se dogoditi da je cena spasavanja velika, a korist nikakva. On kaže i da je sumnjičav da je gubitak Agrobanke tako velik, a na takvo razmišljanje ga navodi i to što je NBS naložila novu nezavisnu reviziju poslovanja ove banke.

U javnosti se spekuliše da su gubici Agrobanke jednim delom nastali i zbog isplate pozamašnih bonusa rukovodstvu, što je navelo i centralnu banku da od banaka zatraži informaciju o tome kolike su te naknade.

Na pitanje kako namerava da reši problem gubitaka u bankama u kojima država ima velike udele u Ministarstvu finansija nisu nam odgovorili.

Kako je Agrobanka napravila gubitak od 290 milion evra?

Odgovori nekadašnjeg člana Upravnog odbora banke Danilo Šuković, inače član Saveta za borbu protiv korupcije i predsednika UO Rajka Latinovića, inače direktora „Imesa”, gotovo su identični:

– Odobravani su krediti firmama koje su zbog krize zapale u teškoće, pa su nenaplativi. Drugo, malo se zna da je Agrobanka osamdesetih godina prošlog veka bila tehnički servis za međunarodni kredit koji je uzela Beogradska banka. Ona je u stečaju, a njene obaveze u delu ovog kredita prevaljene su na Agrobanku. Dodatno, i svi krediti koji su tako dati preduzećima, kao što je bila „Srbijanka Valjevo”, nenaplativi su. Zbog tih plasmana koji se računaju kao rizični, NBS je za njih tražila iznos od 100 odsto rezervacije, što povećava ukupan dug banke – kažu ova dva člana UO banke.

Latinović kaže da je banka u redovnim aktivnostima poslovala pozitivno, a da se banci zamera što je davala previše kredita za dva tri preduzeća, kao što su „Habitfarm”, gde je, odlukom stečajnog suda, Agrobanci priznato potraživanje od 40 miliona evra.

– U toj priči nije nevina ni država, odnosno zdravstveno osiguranje koje nije platilo svoje obaveze prema firmi, a ni sama banka, kaže Latinović. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana