EUR 117,47 USD 106,26 CHF 106,83

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 12.11.19. :: 117.4680 rsd

Služba duhovna, plata državna

Objavljeno: 28.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, Politika

Namera države da „osigura starost” sveštenika donošenjem uredbe po kojoj će im iz republičkog budžeta biti uplaćivani doprinosi za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje izazvala je različite reakcije u javnosti: od onih koji smatraju da je tako nešto potrebno jer su sadašnje penzije sveštenika male i neizvesne, do onih koji misle da je to diskriminacija prema ostalim građanima.

U Ministarstvu vera i dijaspore navode da uredba, suštinski, nije ništa novo: poslednjih sedam godina sredstva se već izdvajaju za ove namene kroz projekat „Pomoć sveštenicima, monasima i verskim službenicima u pograničnim i ekonomski nerazvijenim područjima radi regulisanja doprinosa za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje”. Tim projektom obuhvaćeno je 320 sveštenika i verskih službenika svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

– U budžetu za 2012. godinu taj projekat raspolaže sa 93 miliona dinara, tako da će ta sredstva biti upotrebljena za nove obaveze. Značajna razlika proizlazi iz činjenice da je država za 320 sveštenika i verskih službenika do sada uplaćivala doprinose prema školskoj spremi i vrsti posla koji obavljaju, dok će po novom biti obuhvaćeni svi, ali prema minimalnoj osnovici, koja po svešteniku na godišnjem nivou iznosi 77.981 dinar
– kažu u Ministarstvu vera i dijaspore.

Primedbe da je odredba diskriminatorska prema drugim kategorijama građana, koje su se mogle čuti u delu javnosti, do njih, kažu, nisu došle. Naprotiv, u resornom ministarstvu smatraju da je odredba duboko pravedna i humana.

– Više nas plaši realna mogućnost da će jedan broj sveštenika i verskih službenika praktično imati samo tu uplatu što će kao krajnji rezultat dati penzije nedovoljne za život – ističu u Ministarstvu vera.

U dosadašnjoj praksi, pre usvajanja uredbe, ekonomski jače eparhije i parohije uvek su nalazile mogućnosti da uplaćuju doprinose, ali su sa uplatama kasnili sveštenici iz pograničnih i siromašnih krajeva. Pre odlaska u penziju morali su da ta dugovanja izmire, pa je sredstva skupljao ili sveštenik ili mu je pomagala eparhija. U Ministarstvu vera navode i da je dodatni problem predstavljala činjenica da do sada svi sveštenici Rimokatoličke crkve nisu bili osigurani, osim onih koji obavljaju i dužnost veroučitelja. Da li nova uredba narušava odnos odvojenosti crkve od države?

– Reč je, po našem mišljenju, o pojednostavljenom gledanju na to pitanje. Vremena su se promenila, tako da danas i Francuska polako napušta taj koncept. Veliki broj država, uključujući i Srbiju, radije se opredeljuje za načelo kooperacije iz koga proizlazi partnerstvo države i crkava i verskih zajednica na rešavanju pitanja od zajedničkog interesa – ističu u resornom ministarstvu.

Ekonomski analitičari koje smo kontaktirali, nisu želeli da komentarišu novu uredbu. Između ostalog, oni napominju i da ne postoji prateća analiza, pa se ne zna kakav će biti efekat uredbe, odnosno on se u ovom trenutku ne može na pravi način sagledati.

Ovakav vid podrške države crkvama i verskim zajednicama ne postoji u odredbama Ustava Srbije. On je regulisan odredbama Zakona o crkvama i verskim zajednicama, kao i drugim zakonima, kako u našoj zemlji, tako i u zemljama u regionu, napominje protojerej-stavrofor mr Velibor Džomić, koordinator pravnog tima Mitropolije crnogorsko-primorske.

– Hrvatska na osnovu ugovora sa SPC, kao i na osnovu ugovora sa Islamskom zajednicom i Rimokatoličkom crkvom iz državnog budžeta svakog meseca uplaćuje iznos od dva i po prosečna lična dohotka u republici po svešteniku i iz tih sredstava se određuju prinadležnosti za sveštenike, kao i za doprinose. Ista mogućnost je propisana i u zakonodavstvu Crne Gore. Pri generalnom sekretarijatu vlade, u okviru Komisije za politički sistem, postoji stavka u budžetu da se za potrebe penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja sveštenika izdvaja određen iznos i to je 50 odsto od ukupnog zaduženja. Morate imati na umu da država ni u Srbiji ni u Hrvatskoj ni u Crnoj Gori nije vratila crkvama i verskim zajednicama oduzetu imovinu koja je nacionalizovana ili konfiskovana nakon Drugog svetskog rata, i da moraju da iznađu određene načine da razvijaju oblike saradnje, ali i da obeštećuju crkve i verske zajednice. Uredba ne predstavlja ništa novo, to je postojalo i u vreme socijalizma kada je država uplaćivala 50 odsto od ukupnih iznosa poreza i doprinosa za potrebe socijalnog, zdravstvenog i penzijskog osiguranja sveštenika i verskih službenika – kazao je otac Velibor Džomić.



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana