EUR 117,53 USD 106,14 CHF 107,13

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 21.11.19. :: 117.5344 rsd

NBS pojačala odbranu dinara

Objavljeno: 08.06.2012


Vesti izvor: Kamatica, Politika

Narodna banka zapucala je iz više oružja da odbrani vrednost domaće valute. Izvršni odbor centralne monetarne institucije usvojio je juče čak tri mere pomoću kojih bi trebalo da se povuče što više dinara iz sistema i tako smanji pritisak na evro. Referentna kamatna stopa povećana je sa 9,5 na 10 odsto. Povećano je učešće dinarskog dela izdvajanja devizne obavezne rezerve sa 20 na 27 odsto na izvore do dve godine i sa 15 na 19 odsto na pologe preko dve godine. Takođe je povećana stopa obavezne rezerve na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom na 50 odsto za sve rokove štednje. Do sada je ta stopa bila 29 na izvore finansiranja do dve godine, a 22 odsto na više od dve godine.

Stopa devizne obavezne rezerve nije menjana. Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je odluka o povećanju referentne kamatne stope bila iznuđena, ali u ovom trenutku ipak dobro odmerena.

Videćemo da li će povećanje od pola procentnog poena referentne kamatne stope biti dovoljan motiv investitorima. Ali svako veće zaoštravanje monetarne politike značilo bi njenu nedoslednost budući da smo u recesiji sa istorijski rekordno niskom inflacijom. Potpuno je drugo pitanje da li je odgovor NBS zakasnio, odnosno da li je kamatu trebalo povećati još u februaru ili martu – kaže Nikolić.

On smatra da banke nisu očekivale povećanje rezerve na dinarskoj strani i neće biti oduševljene ovim merama. One će morati da prodaju skupo kupljene evre da bi povećale dinarsku rezervu. Po Jasni Atanasijević koja je glavni ekonomista u Hipo Alpe Adrija banci povećanje repo stope na 10 odsto još je ispod tržišnog prinosa i investitorima ne omogućava zaradu, ali se približava tržišno prihvatljivom nivou i daje se signal da je NBS spremna da ide u tom smeru koji je ujedno ispravan imajući u vidu izgledno ubrzanje inflacije.

Promenom dinarske komponente u deviznoj obaveznoj rezervi oslobodiće se oko 200 miliona evra što će povećati tražnju za dinarima, a za njih se s druge strane neće kupovati evri. Smanjiće se i obim intervencija NBS na deviznom tržištu, jer centralna banka više neće imati potrebu da toliko interveniše. Od prodatih 1,3 milijardi evra čak 800 miliona evra je poništavanje dinara koje je država potrošila. Drugim rečima, država je iz svojih depozita kod centralne banke prodala 800 miliona evra za pokriće budžetskog deficita od početka godine. Samo već to pokazuje da je monetarna politika restriktivna, odnosno da je ograničena u prostoru za popuštanje usled eksplozivnog fiskalnog trošenja – kaže Atanasijevićeva.

Nove mere imaće i sekundarni efekat, jer će stabilizacija ili čak privremeno jačanje dinara smanjiti paniku i očekivanja u pogledu daljeg slabljenja dinara i rasta cena. Sa druge strane, svi faktori rizika ostaju i dalje: trgovinski deficit, nedovoljno stranih investicija, neizvesna politika buduće vlade kao i rizik u vezi sa eventualnim izlaskom Grčke iz evrozone.

Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke kaže da će mere NBS imati direktan uticaj na smanjenje pritiska na dinar. – Uticaće da dinar postane atraktivniji za ulaganje, odnosno na smanjenje investicija u evro. Dodatno, brzo formiranje nove vlade bilo bi neophodno za dalju stabilizaciju kursa – smatra Carić. Po oceni Izvršnog odbora, ove mere bi trebalo da umanje razliku između troška zaduživanja u dinarima i u devizama, doprinesu stabilizaciji kretanja na deviznom tržištu i dodatno podstaknu dugoročno zaduživanje u narednom periodu.

Centralna banka navela je da se, iako je međugodišnja inflacija u aprilu bila oko donje granice inflacionog cilja, od maja očekuje njen umeren rast. Taj porast biće posledica rasta uvoznih cena, dolaska nove poljoprivredne sezone kao i rasta regulisanih cena u drugoj polovini godine. Prema projekciji NBS, inflacija će se krajem tekuće i početkom sledeće godine kretati oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja – oko šest odsto. Imajući to u vidu, Izvršni odbor Narodne banke odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu na 10 odsto.

Izvršni odbor NBS podseća da će stepen restriktivnosti monetarne politike u narednom periodu ključno zavisiti od brzine donošenja, intenziteta i primene programa fiskalne konsolidacije, uz nastavak aranžmana sa MMF-om. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana