Može li BDP Srbije da raste 27 odsto godišnje?

Objavljeno: 11.07.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Zašto se država ne bi zadužila za dodatnih deset milijardi evra, kolike su naše ukupne devizne rezerve, i tim novcem podstakla investicionu potrošnju, pitao se nedavno Dušan Bajatović, visoki funkcioner SPS-a.

Njegova matematika kaže da bi time u narednih pet godina došlo do rasta bruto domaćeg proizvoda, odnosno „nacionalnog kolača”, sa sadašnjih 30 na čak 100 milijardi evra. To znači da udeo državnog duga u BDP-u, tada ne bi bio 45, već 25 odsto, izračunao je Bajatović.

Naša računica, međutim, pokazuje da bi, ukoliko bi se Srbiji zaista ostvarila Bajatovićeva ideja i projekcija rasta, mi bismo u narednih pet godina ostvarivali prosečan privredni rast oko 27 odsto!

– To nijednoj zemlji nikada u ekonomskoj istoriji nije pošlo za rukom. Nema tih rezervi nafte ili zlata koje bismo preko noći mogli da otkrijemo, a koje bi nam obezbedile takav nezapamćen rast - kaže ekonomista Ljubomir Madžar.

– Da je to moguće drugi bi se dosetili pre njega, jer ne čeka istorija na Bajatovića. Ako bi se to ostvarilo mogao bi komotno da pretenduje za Nobelovu nagradu za ekonomiju, ali ta ga buva neće ujesti. To pokazuje ludost njegove konstatacije koja je izvan svega što bi moglo da se prihvati kao realna projekcija – ocenjuje Madžar.

On smata da je namera da se novac iz obaveznih rezervi Narodne banke Srbije koristi za podsticanje privrede veoma opasna ideja, jer bi se na taj način istopilo i ovo malo poverenja koje zemlja ima u očima kreditora i stranih investitora.

Međutim, Dušan Bajatović predložio je nedavno da neka nova razvojna banka emituje hartije od vrednosti koje bi otkupila NBS, a država se zadužila za dodatnih milijardu evra. Ne vidim zašto taj novac ne bi otišao za podršku poljoprivredi, na primer, gde je multiplikator pet, odnosno gde bi se „oplodio” pet puta, kazao je Bajatović i podsetio da je za odbranu ovakvog „stabilnog” kursa potrošeno 1,4 milijarde evra.

Tokom ove krize privrednici su nebrojano puta pokušali da se približe novcu koji NBS čuva u deviznim rezervama, a koje trenutno iznose oko 10 milijardi evra. Oko kojih para se oni zapravo otimaju? Struktura tog novca daje najbolji odgovor na to pitanje – oko tuđih.

Prema podacima Narodne banke Srbije, više od 596 miliona evra čuva se u zlatu, dok 270 miliona evra predstavljaju specijalna prava vučenja, odnosno obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu. Efektiva i depoziti u inostranstvu iznose 1,86 milijardi evra, dok je najveći iznos uložen u hartije od vrednosti i to 7,45 milijardi evra. Devizne rezerve banaka na kraju maja dostigle su 1,12 milijardi evra.