EUR 117,48 USD 106,58 CHF 107,71

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 18.11.19. :: 117.4333 rsd

Za Razvojnu banku još milijardu evra duga

Objavljeno: 17.07.2012


Vesti izvor: Kamatica, Blic

Osnivanje Razvojne banke koja bi mogla da plasira privredi jeftine kredite još je na dugačkom štapu. Najveći, ali ne i jedini problem je što je državna kasa odavno prazna, a procene su da je za osnivanje takve banke u startu potrebno oko milijardu evra.

Ekonomisti se slažu da novoj vladi ostaje jedino da nastavi sa starom praksom - zaduživanjem.

Privreda Srbije u proseku plaća kamatu od 15 odsto na investicione pozajmice, što je najskuplje zaduživanje u Evropi. U takvim uslovima, mnogi se slažu, proizvodnja ne može da makne s mrtve tačke. Veštačko disanje kroz jeftin kapital preduzeća mogu da dobiju jedino od Razvojne banke, za koju država nema para.

- Ako misli da formira Razvojnu banku, država će morati da pozajmi novac iako je već prezadužena. Do sada su ta sredstva odlazila na krpljenje budžetskog i spoljnotrgovinskog deficita, ali nove pozajmice moraju biti usmerene na pokretanje proizvodnje. Jedino tako u perspektivi možemo da računamo na smanjenje javnog duga - kaže Nikola Pavičić, počasni predsednik Tarketa.

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta, smatra da bi novac za Razvojnu banku trebalo “prikupiti iz različitih izvora, ali bi oni trebalo da budu jeftini” kako bi i ta banka mogla da kreditira privredu po niskim kamatama.

- Ako država može da pozajmi novac po jeftinijoj kamati, to bi imalo smisla. U suprotnom, banka bi ili morala da kreditira s gubicima ili bi njene kamate bile iste kao i tržišne, što nema nikakvu poentu. S druge strane, na državne obveznice je kamata visoka, pa to nije rešenje. Neki se novci verovatno mogu dobiti iz multilateralnih izvora ili bi strane razvojne banke mogle da odobre sredstva, ali opet je pitanje da li bi to bilo dovoljno - sumnjičav je Gligorov.

Na pitanje Blica da li je za početak dovoljno milijardu evra, on odgovara da to zavisi od toga koliko se na osnovu početnih uloga ta banka može dodatno zadužiti.

- Bolje razvojne banke u svetu mogu da raspolažu sa nekoliko puta većim sredstvima po tom osnovu. Nije opcija da se deo novca prikupi tako što će nova Razvojna banka prodavati sopstvene obveznice Narodnoj banci Srbije, o čemu se polemisalo po medijima. NBS po zakonu, a i zbog kredibilnosti monetarne politike, ne bi mogla da ulaže u rizične poslove - objašnjava Gligorov.

Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta koji je učestvovao u izradi zakona o Razvojnoj banci, smatra da je za banku na početku dovoljno i manje od milijarde evra i da je najvažnije usaglasiti se oko načina funkcionisanja Razvojne banke.

- Trebalo bi da se pređe na model koji imaju evropske razvojne banke poput one u Nemačkoj, ili EBRD-a. Umesto direktnog kreditiranja određenim preduzećima kao što radi Fond za razvoj, sredstva treba usmeravati na određene oblasti. U suprotnom, uložena sredstva, kolika god da su, brzo će se izgubiti - poručuje Živković.

Kako davati kredite

Vladimir Gligorov smatra da bi Razvojnu banku trebalo organizovati tako da kredite mogu da dobiju i oni privrednici koji nemaju potreban zalog ili bi se tim novcem kreditirala kapitalna ulaganja koja su suviše rizična za komercijalne banke ili privatne investitore. Država bi, kako kaže, praktično preuzimala rizik.

Nikola Pavičić je, s druge strane, pri stavu da Razvojna banka i ne treba da daje kredite, već bi samo bila garant za pozajmice kod komercijalnih banaka koje bi tada mogle da daju kredite s nižim kamatama. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana