Iako se približava 1. avgust, kada bi i zvanično banke trebalo da primene preporuke Narodne banke Srbije kojima se olakšava otplata kredita u švajcarskim francima i vraća više zaračunati novac za sve vrste zajmova, većina banaka nije spremna za ove poteze.
Naime, kako pišu Novosti, najveći je problem drugi predlog centralne banke i čak 80 odsto, pre svega inostranih banaka, neće da ga primeni, odnosno da ponovo obračunava rate na kredite, po smanjenim kamatama, a da razliku svrsta u prevremenu otplatu pozajmica.
Klijentima bi bankari po tom osnovu trebalo da vrate od 50.000 evra do čak 10 miliona evra po banci, što je za njih ogroman trošak. Čak su matice nekih banaka pomenule i mogućnost tužbi pred sudom u Strazburu.
Ekonomisti smatraju da su banke odreagovale na moralni apel NBS tako što su prihvatile prvu preporuku, a drugu i dalje mudro razmatraju u svojim centralama i šalju signale da je neće lako prihvatiti.
| Rešenje problema, prema rečima Živanovića, direktno treba tražiti sa bankama, jer su one najdirektnije zainteresovane da ga reše. Razgovori se nekako vode na previše širokom frontu, a u njima se oglašavaju banke koje ovaj problem nemaju ili je on kod njih zanemarljiv. |
- Ne treba dovoditi u sumnju da će poslovne banke, prema preporučenoj matrici, na trogodišnji period delimično umanjiti rate po navedenim kreditima i tako neznatno prolongirati vraćanje dela kredita. Za njih je to minimalan trošak u vidu prihvatljivog odricanja od dela kamate na odloženi deo kredita i dodatnog troška za informatičku intervenciju na programu za novi obračun po ovim kreditnim partijama.
Međutim, kako kaže Živanović, u pogledu prihvatanja drugog dela preporuke, biće mnogo više problema.
- Prevashodno zbog činjenice da su u pitanju gubici koji će se izražavati u milionioma a ne u stotinama hiljada evra, kao u prvom slučaju - ističe Živanović. - Zatim, da je preporuka nedovoljno eksplicitna: da li se zaista odnosi samo na hipotekarne kredite u „švajcarcima“ ili će se taj korpus zajmova širiti, šta će biti sa prevremeno otplaćenim kreditima i gubitkom klijenata koji su do tog trenutke redovno islaćivali precenjene rate. Zatim, šta će biti sa utuženim kreditima i realizovanim hipotekama, ako oštećeni klijenti krenu da tuže banke ako su do određenog trenutka redovno servisirali obaveze - da li će se i njima nešto nadoknađivati, šta i koliko?
Ostavi komentar