Treba li Srbija da razmišlja o putu kojim su išle Norveška, Island i Lihtenštajn i da zatraži prijem u Evropsko ekonomsko područje (EEP)? Ovo podučje i za nečlanice Evropske unije otvara vrata jedinstvenog evropskog tržišta, a ne zahteva političku integraciju.
Ideju, koju je razradio profesor ekonomije Boris Begović, smatrajući da bi Srbiji bilo bolje u EEP, stručnjaci različito posmatraju. Po jednima, ovaj klub bi pre nego Unija bio po meri Srbije, po drugima, ovaj evropski "rukavac" nije lek za srpske boljke.
| Po profesoru Jovanu Teokareviću sa Fakulteta političkih nauka, EEP, međutim, nije dobra ideja. - Pogledajmo šta je bila Norveška kada se odlučila za ovakav aranžman sa EU. Bila je daleko ispred ovoga gde je Srbija danas, a imala je i visoke prihode od nafte, pa je odlučila da joj ne treba članstvo u EU - kaže ovaj profesor. |
Politička zamka, po njemu, mogla bi se izbeći ulaskom u EEP, čime bi se dobio pristup jedinstvenom tržištu.
Slično Begoviću razmišlja i ekonomista Boško Mijatović.
Bez članstva u Uniji Srbija ostaje uskraćena za mogućnost da utiče na poslove EU, ali Mijatović kaže da to nije bitna manjkavost EEP-a, jer i kada bi bila punopravan član EU, glas Srbije ne bi značajnije odjekivao.
Ulaskom u EEP, Srbija ne bi izgubila šansu da se priključi EU. Island se, recimo, prijavio za članstvo u Uniji 2009. godine pošto je doživeo finansijski slom zbog svetske ekonomske krize. Ali, kako je zemlja krenula putem privrednog oporavka, najnovije ankete pokazuju da je više od polovine Islanđana za povlačenje kandidature za članstvo u Uniji.
Ostavi komentar