Zvanični kurs Evra za dan 24.09.21. :: 117.5784 rsd
Tekst objavljen: 08.04.2013 11:11        


Tradicionalno stočarska zemlja, koja se dugo oslanjala na pomoć SSSR-a, Mongolija je nakon pada Berlinskog zida utonula u siromaštvo. Međutim, zahvaljujući političkim i ekonomskim reformama, kao i otkriću fantastičnih zaliha ruda, Mongolija poslednjih godina beleži ekstremno visoki ekonomski rast.

Budi se dom Džingis-kana: Mongolija novi tigar

Sa površinom od preko milion i po kvadratnih kilometara, Mongolija je devetnaesta zemlja sveta po veličini, ali sa samo 2,9 miliona stanovnika, ona je istovremeno i najređe naseljena država planete.

Konzervativne procene ekonomista najavljuju prosečni godišnji ekonomski rast od 14 odsto tokom narednih deset godina, što je viša stopa od one koju je Kina beležila u protekle dve decenije. Nemali je i broj onih koji tvrde da će ekonomski rast u Mongoliji prelaziti neverovatnih 20 odsto.
Devedesete godine su i u toj državi postale mračna stranica istorije, jer je najveći deo stanovništva živeo na manje od 30 dolara mesečno, u uslovima nedovoljne razvijenosti infrastrukture i industrije.

Međutim, od 2006. do 2010. ekonomija ove države rasla je stopom od osam do 10 odsto, a u 2011. je zabeležila rast od fanstastičnih 21 odsto zahvaljujući prodorima u rudarstvu.

Rudarstvo sada cveta i učestvuje u ukupnom izvozu ove zemlje sa čak 80 odsto a stručnjaci procenjuju da će ovaj sektor u skorijoj budućnosti povećati svoj udeo u izvozu Mongolije na čitavih 95 odsto.

Najveće blago u mongolskoj rudarskoj riznici je "Oju Tolgoi", gigantski rudnik bakra i zlata u pustinji Gobi, koji će, smatra se, u budućnosti produkovati čak jednu trećinu domaćeg bruto proizvoda.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
ekonomija azija mongolija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana