Stabilnost bankarskog sektora u Srbiji plaćaju, uglavnom, građani! Svakom intervencijom kojom država, kroz dokapitalizaciju ili prodaju obveznica, spasava propale banke, praktično zavlači ruku u džep građanima.
Lanjske dokapitalizacije Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine, osnivanje, pa gašenje Nove Agrobanke, koštaju nas gotovo 52 milijarde dinara, ili oko - 500 miliona evra.
DOKAPITALIZACIJERepublika Srbija lane je dokapitalizovala Privrednu banku Beograd sa 1,99 milijardi dinara. Gašenje stare Agrobanke i osnivanje nove koštalo je državnu kasu 10,4 milijarde dinara, dok je Razvojna banka Vojvodine dokapitalizovana u više navrata. Kroz emitovanje akcija u martu, junu i septembru 2012, Autonomna pokrajina, Fond za razvoj Vojvodine i Republika Srbija ovu banku su dokapitalizovali sa oko 12,5 milijardi dinara. Kada se na ovo doda gotovina koju je Agencija za osiguranje depozita obezbedila prilikom prenošenja imovine Nove Agrobanke na Poštansku štedionicu, dobija se iznos iznad 50 milijardi dinara. |
Poređenja radi, reč je o sumi kojom bi mogla da se pokrije gotovo polovina planiranog manjka u budžetu Srbije za 2013. godinu, za šta će država takođe morati i da se zajmi. Inače, prvi izdatak u ovoj godini u bankarskom sektoru biće najavljenih 70 miliona evra za spas Razvojne banke Vojvodine.
Agrobanka je prva žrtva među bankama koja je pala zbog nemogućnosti da naplati odobrene kredite. Odlukom prinudne uprave i NBS, ova banka je ugašena u maju prošle godine, a istog dana formirana je Nova Agrobanka, kao banka za posebne namene.
Ni Nova Agrobanka nije dugo potrajala. Samo nekoliko meseci kasnije, nova vlada odlučuje da imovinu i obaveze ove banke prenese na Poštansku štedionicu. Objašnjenje je bilo da je stanje u Novoj Agrobanci neodrživo, i da je bankrot neminovan.
Tako je Poštanska štedionica preuzela 392,3 miliona evra ukupnih obaveza Nove Agrobanke, od čega je 238,5 miliona evra osiguranih depozita pokriveno - gotovinom iz Agencije za osiguranje depozita. Da bi ovo bilo moguće, morao je da se usvoji, po hitnom postupku, i novi zakon, koji omogućava prenos imovine i obaveza sa problematične na zdravu banku.
SLEDEĆI NA REDUJoš jedna, Privredna banka Beograd, čeka rasplet svoje sudbine. Za nju je država predvidela privatizaciju, a rok za dostavljanje izjava o zainteresovanosti mogućih investitora već je produžavan i ističe 15. januara. Dodatni trošak za bankarski sistem u ovoj godini sigurno će predstavljati formiranje posebne institucije na koju će biti preneti problematični krediti u vrednosti koja dostiže i pet milijardi evra. Detalji ovog posla još su nepoznanica. |
Još je nepoznanica koja banka će preuzeti imovinu i obaveze Razvojne banke Vojvodine. Sporazumom dve vlade (pokrajinske i republičke) predviđeno je da to bude ona koja ponudi najbolje uslove za prenos 110 miliona evra osiguranih depozita i blizu 100 miliona neosiguranih. Uslov je, naravno, da je na spisku "dobrih banaka".
Radnici Razvojne banke Vojvodine koji ostanu bez posla prilikom pripajanja imovine i obaveza nekoj drugoj banci biće zbrinuti kroz socijalni program. Kada je Nova Agrobanka pripojena Poštanskoj štedionici, bez posla je ostalo gotovo 500 ljudi. Otpremnine su, u visini od 300 evra po godini staža, obezbeđene iz finansijskih sredstava Nove Agrobanke.
Ako je na P.Stedonicu preneto 392,3 milona EURA(verovatno u dinarskoj protivvrednosti) OBAVEZA, au izvorima iliti pokricima za te obaveze ,preneto 238,5 milona eura,onda i nas svaki seljak zna da ovo dvoje uporedi i da kaze da je neko napravio postanskoj stedionici likvidni gubitak od u dinarskoj protivvrednosti od 153.8 milona eura,sto prostim jezikom,receno,znaci: Ako svi deponenti krenu da u jednom kratkom periodu povuku svoje uloge, postanska stedionica ce morati negde da se zaduzi da bi sve isplatila, a kako bi vratila taj kredit to samo zna onaj ko joj je uvalo obaveze bez realnog pokrica.
"Bravo decki-bravo greda"