Da li je Mlađan Dinkić, ministar finansija, u stanju da po pitanju visine javnog duga „okrene kola u rikverc”? Da li je realno da se taj nivo u 2014. godine spusti na 58 odsto BDP-a nakon trenutnih 60 procenata, odnosno očekivanih 65 odsto za 2013. godinu kako je on najavio?
Pri tom i sam ministar finansija priznaje da nam godišnje treba 4,5 milijardi evra za finansiranje glavnice duga, kamate i deficita budžeta. Dinkić je najavio i da će se ubuduće jevtinije zaduživati tako što će povoljnijim zajmovima otplaćivati skuplje.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta smatra da je Dinkićev stav – preoptimističan.
– Bio bih zadovoljan da nivo javnog duga više ne raste i da se zaustavi na nivou 60-65 odsto. Obaranje javnog duga je, po meni moguće, samo jednokratnim većim prilivom, odnosno prodajom nečeg velikog poput Telekoma ili EPS-a. Inače, u kratkom roku, do 2104. godine, nema govora da se to postigne. Ne primećujem da neko drugi deli njegov optimizam – kaže Nikolić.
Da rizik povećanja budžetskog deficita može da pokvari računicu ministra Dinkića o smanjenju javnog duga potvrđuje Miroslav Zdravković, urednik sajta makroekonomija.org.
– Povećanje stope PDV-a u poslednjem tromesečju 2012. godine dovelo je do manje privredne aktivnosti, manjih poreskih prihoda, veći je budžetski deficit, manja je potrošnja budžeta – kaže Zdravković.
U decembru su prilivi u budžet iznosili 69,1 milijardu dinara i bili su manji nominalno za 4,3, a realno za 14,7 odsto u odnosu na isti mesec 2011. Deficit je iznosio 30,6 milijardi dinara i samo je bio veći u februaru (31,2 milijarde), a u aprilu 2012. imao je sličnu vrednost (30,2 milijarde dinara).
Ostavi komentar