Tokom vrelih letnjih dana mnogi stanovnici prestonice koriste svoje godišnje odmore da pobegnu sa asfalta na neku od atraktivnih destinacija u inostranstvu. Kada se vrate sa letovanja, ostaju uspomene i pokoji novčić da zvecka u novčaniku. Šta uraditi, zadržati ih do naredne sezone ili ih se ,,otarasiti“?
Razmena deviza između Narodne banke Srbije i banaka odvija se isključivo uz korišćenje papirnih novčanica, pa samim tim ni menjačnice koje su uključene u ovaj sistem ne otkupljuju kovani novac stranih valuta, jer nije u opticaju.
Izgleda da ipak ima izuzetaka od pravila. Ukoliko se uputite u neku od menjačnica, a ima ih na svakom ćošku, verovatno ćete dobiti odgovor da ne primaju novčiće strane valute, jer nemaju interes da se zatrpavaju kovanicama koje nikom nisu potrebne.
Ali uz malo upornosti i ,,sreće“, možete naći i one u kojima će vam ,,izaći u susret“ i otkupiti zaostalu sitninu.
Naime, u ovakvim situacijama važi poseban kurs, od 50 do 70 dinara za evro u metalu. Račun se ne izdaje upravo zbog toga što se zamena vrši po specijalnom, a ne po tekućem kursu.
Za desetak evra se dobije oko 700 dinara, umesto realne vrednosti od 1.130 dinara, dakle skoro upola manje.
Očigledno je da vlasnici menjačnica i zaposleni u njima ipak imaju ličnu korist od "metala koji niko neće“, jer na ovaj način prikupljaju novac koji će potrošiti na letovanju u inostranstvu.
Dok građani pokušavaju da se oslobode sitnine koja im je zaostala u novčaniku, drugi su pak našli načina da taj isti novac, otkupljujući ga po znatno nižem kursu koji samovoljno određuju, iskoriste za svoje potrebe.
Ostavi komentar