U godinama krize gubitnici se broje stotinama hiljada. Tu su nezaposleni na Birou, u međuvremenu otpušteni, penzioneri, preduzetnici, njihovi radnici....
Građana Srbije koje je, sada već četvorogodišnja, kriza tek okrznula, ili su u njoj profitirali, neuporedivo je manje. To se desilo samo onima koji su je i dočekali kao - dobrostojeći.
Godine teške ekonomije bile su milosrdnije prema ljudima na dobrim pozicijama, pre svega u finansijskom sektoru, državnoj upravi.
Da su bogati uglavnom ostali u istom statusu, potvrđuje i prodaja luksuzne robe. Niko se ne žali na pad prometa najskupljih artikala, pa ni prodavci automobila. "Godišnje se proda oko 1.500 ovakvih automobila. Po 500 „audija“, oko 500 „BMV“ i 500 „mercedesa“. Retko se desi da neko ko vozi automobil iz ove klase, pređe da kupuje jeftiniji. Može samo da se desi da „mercedes“ zameni za „audi“, ili obrnuto".
Broj zaposlenih se povećao i među umetnicima, inovatorima, naučnicima, zaposlenima u zabavi i rekreaciji, komunikaciji....
Najveći gubitnici ekonomske krize u Srbiji su nezaposleni, preduzetnici, radnici u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, poljoprivredi i saobraćaju. U ovim granama broj zaposlenih je smanjen za 113.000.
Veći broj zaposlenih, osim u tri javne delatnosti, državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju, imaju kreativne usluge, ali i one manje kreativne, poput finansijskih delatnosti i poslovanja sa nekretninama.
Analiza Ministarstva finansija i privrede nedavno je pokazala da su tokom krize plate u javnom sektoru rasle brže nego u privatnom. Na kraju prošle godine državni i javni uposlenici su zarađivali blizu 45.000 dinara u proseku, a privatni - jedva malo više od 35.000 dinara.
Dok su siromašni siromašili iz godine u godinu, broj najbogatijih u Srbiji je nekim čudom porastao. Evidencija Poreske uprave je tokom 2008. godine prebrojala 16.500 milionera. Toliko je građana platilo porez na godišnji dohodak. Ove godine, doduše za lanjska primanja, poreznicima je stiglo oko 21.000 prijava.
A svako ko se pita ko su bogataši u Srbiji, ova lista teško da će dati verodostojan odgovor. Po njoj, kriza nije oštetila pravnike, ekonomiste, advokate, mašinske inženjere, male privrednike i, naravno, direktore. To su najčešća zanimanja među obaveznicima ovog poreza.
Ostavi komentar