Zvanični kurs Evra za dan 29.09.21. :: 117.5705 rsd
Tekst objavljen: 08.01.2013 7:46        


Iz prethodne godine u novu preneli smo dosta starih problema. Svakom je njegova muka najteža. U Srbiji je podosta onih koji su preneli i breme starih dugova. Ako već nisu mogli da ih plate na vreme, znaju da će im obaveze rasti i u 2013, ali će bar tačno znati koliko.

Koga zategne kamata na dinare, obraće bostan

Na samom koncu decembra prošle godine počela je primena novog Zakona o zateznoj kamati. Regulativa o toj kaznenoj stopi za neredovno izmirivanje obaveza odnosi se na dugove preduzeća državi, građana i pravnih lica Poreskoj upravi i javnim komunalnim preduzećima te na ono što privrednici potražuju jedni od drugih. Bankarski dugovi i njihove zatezne kamate nisu regulisani ovim propisom već drugim.

Kamata na dug u rubljama je 16,25 posto, što je takođe prilično visoko. Zato su evri, američki dolari i švajcarski fanci bar po zateznoj kamati prilično jeftini. Euribor je trenutno ispod jednog procenta, a kada se na to doda zakonskih osam posto, ispada da se na sto hiljada plaća 8.753 dinara. Kod dolara i švajcarskih franaka dobija se još manja suma. Međutim, dugovanja koja su vezani za te valute na domaćem terenu, van bankarskih kredita, nema mnogo. One koji ih imaju će ubuduće manje da brine kamata, ali će zato da strepe od kursne liste kao i evrodužnici jer se glavnica uvećava shodno jačanju i slabljenju dinara, a u praksi se mnogo češće dešavalo to drugo. Mada je domaća valuta godinu počela dobro, s 112,34 dinara za evro po srednjem kursu NBS-a, ne treba zaboraviti da smo prošlu počeli sa 104,63.
Zakon o zateznoj kamati predviđa da se taj kazneni iznos ubuduće obračunava tako što će se stopa od osam posto dodavati na refernentu stopu narodne banke čija valuta je predmet dugovanja. Konkretno, ko duguje u dinarima, može računati na stopu od 11,25 posto, koliko je sada referentna kamata na dinar, plus osam posto. To znači da je zatezna kamata trenutno na godišnjem nivou 19,25 posto.

Ta stopa je promenljiva i kretaće se u skladu s promenom referentne stope NBS-a. S obzirom na to da je ona jedan od osnovnih instrumenta kojima NBS utiče na inflaciju, u 2013. NBS ima vrlo ambiciozan plan da je s 13 posto svede na najviše 5,5. Ukoliko cene počnu brzo da rastu, eto i veće referentne stope pa i zatezne kamate. Nije zgoreg podsetiti na to da smo u prošlu godinu zakoračili s raferentnom stopom od 9,5 posto.

Što se tiče sadašnjeg nivoa zatezne kamate, koji je blizu 20 posto, dobro je znati da toliko iznosi i stopa za povoljnije dinarske kredite, takođe na godišnjem nivou. Drugim rečima, više se isplati uzeti kredit i otplatiti dug nego gomilati zateznu kamatu, naravno, ako se može. Kolika je ona ipak najbolje pokazuje računica: za dug od sto hiljada dinara kamata na godišnjem nivou biće 19.250 po trenutno važećoj zateznoj stopi. Dalje je sve u raljama inflacije.

Ono što je isto i u staroj i Novoj godini – najbolje ništa ne dugovati.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
banke banka zaduženost obračun zatezne kamate zatezna kamata kamate kamata

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana