Iz prethodne godine u novu preneli smo dosta starih problema. Svakom je njegova muka najteža. U Srbiji je podosta onih koji su preneli i breme starih dugova. Ako već nisu mogli da ih plate na vreme, znaju da će im obaveze rasti i u 2013, ali će bar tačno znati koliko.
Na samom koncu decembra prošle godine počela je primena novog Zakona o zateznoj kamati. Regulativa o toj kaznenoj stopi za neredovno izmirivanje obaveza odnosi se na dugove preduzeća državi, građana i pravnih lica Poreskoj upravi i javnim komunalnim preduzećima te na ono što privrednici potražuju jedni od drugih. Bankarski dugovi i njihove zatezne kamate nisu regulisani ovim propisom već drugim.
| Kamata na dug u rubljama je 16,25 posto, što je takođe prilično visoko. Zato su evri, američki dolari i švajcarski fanci bar po zateznoj kamati prilično jeftini. Euribor je trenutno ispod jednog procenta, a kada se na to doda zakonskih osam posto, ispada da se na sto hiljada plaća 8.753 dinara. Kod dolara i švajcarskih franaka dobija se još manja suma. Međutim, dugovanja koja su vezani za te valute na domaćem terenu, van bankarskih kredita, nema mnogo. One koji ih imaju će ubuduće manje da brine kamata, ali će zato da strepe od kursne liste kao i evrodužnici jer se glavnica uvećava shodno jačanju i slabljenju dinara, a u praksi se mnogo češće dešavalo to drugo. Mada je domaća valuta godinu počela dobro, s 112,34 dinara za evro po srednjem kursu NBS-a, ne treba zaboraviti da smo prošlu počeli sa 104,63. |
Ta stopa je promenljiva i kretaće se u skladu s promenom referentne stope NBS-a. S obzirom na to da je ona jedan od osnovnih instrumenta kojima NBS utiče na inflaciju, u 2013. NBS ima vrlo ambiciozan plan da je s 13 posto svede na najviše 5,5. Ukoliko cene počnu brzo da rastu, eto i veće referentne stope pa i zatezne kamate. Nije zgoreg podsetiti na to da smo u prošlu godinu zakoračili s raferentnom stopom od 9,5 posto.
Što se tiče sadašnjeg nivoa zatezne kamate, koji je blizu 20 posto, dobro je znati da toliko iznosi i stopa za povoljnije dinarske kredite, takođe na godišnjem nivou. Drugim rečima, više se isplati uzeti kredit i otplatiti dug nego gomilati zateznu kamatu, naravno, ako se može. Kolika je ona ipak najbolje pokazuje računica: za dug od sto hiljada dinara kamata na godišnjem nivou biće 19.250 po trenutno važećoj zateznoj stopi. Dalje je sve u raljama inflacije.
Ono što je isto i u staroj i Novoj godini – najbolje ništa ne dugovati.
Ostavi komentar