Srpski bankarski sektor je ukupno uzev vrlo profitabilan, sa dobitkom od 8,4 milijarde dinara u prošloj godini, iz čega bi se dalo zaključiti da je i zdrav. Ipak, finansijski izveštaji banaka pokazuju drugačije stanje i ukazuju da među njima postoje ogromne razlike.
Tako je u 2012. od ukupno 32 banke čak 11 njih godinu završilo sa gubitkom, a među njima je i 13 banaka koje su u proteklih pet godina bar tri puta više novca izgubile nego što su zaradile.
| U grupi od 13 hronično neuspešnih banaka, prošle godine najgori rezultat iz poslovanja pogodio je RBV - čak 14,5 milijardi dinara minusa, a daleko iza nje, na drugom mestu neslavne liste, našla se NLB banka sa skoro četiri milijarde gubitaka. |
Među njima je i podosta onih koje su samo jednom u pet godina uspele da izbegnu minus, pa čak i onih koje redovno, bez izuzetka, svake godine prave gubitke na teret svojih vlasnika.
Ovakvi rezultati nisu izmakli ni njihovoj uspešnijoj konkurenciji, pa je tako predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Ivica Smolić nedavno ocenio kako bi upravo u ovoj grupi banaka trebalo tražiti kandidate za sažimanje srpskog bankarskog sektora, odnosno za gašenje neuspešnih banaka ili njihovu prodaju krupnijim konkurentima.
To je već i počelo da se događa. Kod banaka sa većinskim državnim vlasništvom prvo je eliminisana Agrobanka prebacivanjem njenih klijenata u Poštansku štedionicu, a prošlog meseca je isto urađeno i sa Razvojnom bankom Vojvodine.
| Kolika je raslojenost bankarskog sektora Srbije i koliko bi on zapravo mogao da bude manji nego što je danas, vidi se i iz već pomenutog podatka o 8,4 milijarde dinara profita, gde je čak 75,5 procenata pripalo grupi od pet najjačih banaka - Intezi, Unikredit banci, Rajfajzenu, Komercijalnoj i AIK banci. S druge strane, tri „najgore“ banke drže 75 odsto gubitaka - RBV, NLB i Alfa banka. |
Iako se o tome govori već nekoliko godina, Kredi agrikol još nije odlučila da napusti Srbiju (a pitanje je i da li će), uprkos tome što je banka 2008. godine u redovnom poslovanju izgubila preko dve milijarde dinara - 2009. je bila u „crvenom“ za iznos od 1,5 milijardi, 2010. su završili „kraći“ za 1,14 milijardi, 2011. sa manjkom od 380 miliona, dok je prošle godine prvi put bila u minimalnom plusu od 7,2 miliona dinara.
Očito je ipak da ova banka iz godine u godinu poboljšava svoje rezultate, pa je verovatnije da se njeno ime neće naći u vestima o prodaji, a kako nezvanično objašnjavaju konkurentski bankari, „gubici u Srbiji su suviše mali da bi zbog njih ogromna Kredi agrikol grupa ugrožavala svoju reputaciju povlačenjem iz zemlje“, čime bi priznala neuspeh na ovom tržištu.
Ostavi komentar