Odgorov na pitanje ko u Srbiji može da podigne kredit je jednostavan: samo onaj kome, zapravo, i ne treba. Među njima je 18.000 ljudi koji su prijavili porez na godišnji dohodak građana. U prevodu - to su oni koji za godinu dana zarade više od dva miliona dinara.
Na ovom spisku je i oko hiljadu onih koji su poreznicima priznali da poseduju imovinu vredniju od 35 miliona dinara. U ovu grupu mogli bismo da uvrstimo i 86.854 zaposlenih, koji imaju mesečnu platu veću od 100.000 dinara.
S druge strane, lista onih koji u banke ulaze samo kad moraju da plate račune je mnoog veća.
| Čekovi su odavno prestali da budu instrument kreditiranja i postali instrument preživljavanja. Da živimo „na rate“ pokazuje i potrošnja po čekovima građana. Lane smo ispisali ravno 8.555.649 komada čekova i tako utrošili 38,12 milijardi dinara. To prosečno po čeku iznosi 4.456 dinara. Ovaj trend se nastavlja, jer smo samo za prva tri meseca ispisali više od 2,2 miliona čekova plaćajući robu vrednu 10,06 milijardi dinara. |
Zvanično, najbrojniji su oni koji žive od prosečne plate. Oko 412.000 zaposlenih mesečno prima između 35.000 i 65.000 dinara.
Oni, eventualno, mogu da računaju da na ime rate mesečno banci ostave od 10.000 do 20.000 dinara, već u zavisnosti od plate i to na ime svih kredita. I, naravno, pod uslovom da od ostatka mogu da prežive, što je veliko pitanje, jer su mesečni izdaci za prosečnu potrošačku korpu oko 65.000!
Podaci Kreditnog biroa pokazuju da je zaduženost „po glavi“ stanovnika 791 evro. Mala je uteha što je to među najnižim nivoima zaduženosti u regionu, s obzirom na to da je i zarada „ispod proseka“. Građani spadaju u najurednije platiše. Čak 70 odsto dužnika, prema podacima Narodne banke Srbije, nosi oznaku najviše A kategorije. Poređenja radi, svega 32,7 odsto firmi spada u ovu kategoriju.
Ostavi komentar