Dok stoje u redu na birou rada i čekaju na radnu knjižicu u struci, čak i građani u poodmaklim godinama primorani su da - rade na sat. Kako bi skrpili kraj sa krajem, oni koji su izgubili radno mesto, i pored iskustva i diplome fakulteta, moraju da rade honorarne poslove.
Tako se većina okreće čuvanju dece i starih, brizi o tuđim kućnim ljubimcima, ali i čišćenju stanova i poslovnih prostora.
Kada se njihova prosečna satnica od 200 dinara na sat uporedi sa ponudom poslova u omladinskim zadrugama, pokazuje se da studenti bolje zarađuju.
Sa povećanjem broja staračkih domova u zemlji, jedno od retkih zanimanja koja se još traže jesu negovateljice. Ipak, i za ovaj posao je potrebno određeno školovanje i iskustvo, pa priučene građanke koje su ostale bez mesečne plate, pribegavaju privatnim agencijama. Niko ih ne zapošljava za stalno, već ih plaćaju na sat i po obavljenom poslu.
- Ako dobiju stalnog klijenta, mogu da zarade i do 30.000 dinara mesečno. Poslednjih godina javljaju nam se i mlade žene koje su ostale bez posla usred radnog veka i ne mogu ništa drugo da nađu - kažu iz jedne agencije.
Slično zarađuju i dadilje, mada su, kažu iz agencija, klijenti u odabiru mnogo zahtevniji. Traže diplomu, pa i fakulteta, ili dugogodišnji rad sa mališanima. Tako, oni kojima hitno treba posao, a nisu to ranije radile, na ovo tržište najčešće ne mogu da se probiju.
Za građane koji nisu kvalifikovani da čuvaju decu, nudi se opcija brige o kućnim ljubimcima. Satnica je manja, ali je jedino iskustvo koje je potrebno - da su imali, ili još gaje, životinje.
Ostavi komentar