Broj građana koji ne mogu redovno da servisiraju svoje obaveze prema bankama iz meseca u mesec pomalo raste. Koncem marta to je bilo 4,8 odsto ukupnih kredita. Prošle godine u decembru kašnjenje je u masi kredita bilo 4,6 odsto.
Rast zajmova građana koji duže od 60 dana ne mogu da plate obaveze ne zabrinjava, ali činjenica da je 120.000 odobrenih kredita u docnji dužoj od 90 dana – a to je ukupno deset odsto kredita – govori o tome da se dugovi neuporedivo teže vraćaju nego pre nekoliko godina.
Broj nije alarmantan pa se kod nas o donošenju zakona o ličnom bankrotu još ne razmišlja, mada se Udruženje „Efektiva” priprema da pokrene inicijativu za njegovo donošenje.
Kada u banci procene da klijent ne može izmiriti obaveze u roku dužem od nekoliko meseci, pripreme se za korišćenje sredstava obezbeđenja kredita: aktivira se hipoteka ili pozivaju žiranti da namire obaveze umesto prvog dužnika.
Neki put ni to ne pomaže: predmet pod hipotekom ne može da se proda a žiranti nemaju da plate umesto glavnog dužnika.
U Srbiji ne postoji zakonska mogućnost prinudne naplate dugova građana niti trgovanje njihovim bankarskim kreditima. Oni se mogu samo kroz refinansiranje ustupiti drugoj banci.
Ostavi komentar