Beograd bi verovatno bio ekonomski centar ovog dela Evrope, umesto Budimpešte, odgovara ekonomista Goran Nikolić na pitanje šta bi bilo sa Srbijom da je Milošević uoči čuvenog mitinga na Gazimestanu odlučio da prvi u SFRJ raspiše višestranačke izbore.
On objašnjava da bi " većina velikih kompanija i banaka koje su svoje centrale osnovale u Budimpešti, u takvim odnosima gde Srbija već ima polurazvijeno tržište, odavde granala svoje poslove".
| Srbija je danas prvi put u istoriji manje razvijena nego Bugarska. Da smo izbegli ratove i razaranja, prosečna plata bi bila viša od 800 evra, a BDP bi bio između 17.000 i 22.000 dolara po glavi stanovnika. Bili bismo daleko ispred Mađarske Poljske i Rumunije - današnjih članica EU, tvrdi Goran Nikolić. |
Prema analizi ekonomiste Miroslava Zdravkovića, prosečan građanin Srbije u periodu od 20 godina (od 1990. do svetske krize 2009) samo na platama "zakinut" je za 57.300 evra, a svaki penzioner 35.200 evra.
Do tog podatka došao je analizom potencijalnog rasta plata u slučaju da je Srbija početkom devedesetih počela da se razvija kao druge zemlje u tranziciji i da je po "regularnoj dinamici pristupila Evropskoj uniji".
Teže je proceniti kako bi se razvijale plate i penzije pod udarom krize, što umnogome zavisi od toga da li bi Srbija bila u evrozoni ili bi sačuvala svoju valutu, tek - do 2013. gubitak prosečnog Srbina se kreće oko najmanje 65.000 evra, što je dvosoban stan u Beogradu.
Nedeljnik je uz pomoć naših ekonomista napravio i grafiku koja podrazumeva da bi Srbija - kao zemlju u koju je ulazio IBM, koja je imala najblju startnu poziciju u Istočnoj Evropi, postala američki saveznik na Balkanu i ostvarila prosečne zarade od 918 evra do početka krize 2008. godine. A, po toj računici svaki građanin Srbije oštećen je minimum za 110.700 evra.
Ostavi komentar