EUR 118,03 USD 104,21 CHF 104,64

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 16.08.18. :: 118.0278 rsd

Tekst objavljen: 24.10.2012 9:15        


Nema srpskih šibica, dečijih igračaka, pa ni mnogih elektronskih uređaja. Od svih proizvoda koje poznaje trgovinska praksa, u Srbiji se polovina njih ne pravi. I ono što nosi oznaku „proizvedeno u Srbiji“ nije mnogo konkurentno na drugim tržištima, pa se od vodećih privrednika čula ideja da bismo uvoz mogli da zamenimo srpskom robom.

Made in Serbia - nije nigde više konkurentno

Više od polovine robe koju uvozima, 64 odsto, zapravo je repromaterijal - sirovine i poluproizvodi. U mnogim delatnostim, ipak, ne bi nam se isplatilo da sami pokrećemo proizvodnju. Tako je makar u tekstilu i obući.

Pasulj, beli luk i krompir su proizvodi za koje u Srbiji imamo potencijala, ali ih ne proizvodimo dovoljno. - Iako možemo, i imamo uslova da proizvodimo krompir, ispostavi se da je mnogo jeftinije da ga uvezemo iz Turske, zbog osetno jeftinije radne snage - kaže Milan Prostran, savetnik u Udruženju za poljoprivredu.
Kako objašnjava ekonomista Miroslav Zdravković, polovina repromaterijala koji ulazi u Srbiju nije opterećena carinom. Jedna trećina podleže carini od jedan odsto, a sedmina - nametu od deset odsto.

- Da bi naša roba bila konkurentna, trebalo bi što više da proizvodimo. Sa ovim obimom prolazimo samo na susednim tržištima. Dobar primer je razvoj automobilske industrije u Srbiji i izvoz komponenti za automobile. Kako se proizvodnja povećala, cene su se smanjile, a postali smo konkurentni. Sada smo peti u Evropi po izvozu određenih delova - kaže Zdravković.

Da je što veći izvoz jedina šansa Srbije, smatra i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. Razvoj zasnovan na zameni uvoza domaćim proizvodima Srbija je prošla još polovinom prošloga veka, a danas ne bi bio moguć.

- On podrazumeva zaštitu domaćih proizvoda visokim carinama, a to nije moguće u tržišnoj privredi u kojoj se nalazimo već deceniju. To je potpuno anahrono. Suprotno je pravilima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije. A i tržište Srbije je malo i brzo bi se zasitilo. Supstitucija uvoza ima smisla samo za neke proizvode koje bismo mogli da pravimo. Pod uslovom da nisu mnogo skuplji nego u Kini, odakle ih uvozimo - kaže Savić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Srbija trgovina industrija made in serbia domaća proizvodnja