Građani se sve više žale na rad banaka, a broj njihovih žalbi i tužbi je gotovo dupliran posle donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga prošle godine. Za razliku od zemalja članica Evropske unije, gde se sporovi sa bankama završavaju veoma brzo, u Srbiji „isterivanje pravde“ potraje godinama.
Lane je, prema podacima Narodne banke Srbije, upućeno više od 1.500 pritužbi, od toga oko hiljadu osnovanih.
Građani najviše zahtevaju da im se vrati više zaračunati novac na osnovu kamata.
POVEĆANJE MARŽIBanke su 2007. i 2008. podizale svoje marže, kako bi se zaštitile od finansijske krize, a objašnjenje je bilo da to čine u skladu sa „svojom poslovnom politikom“ bez konkretnih razloga. Tokom te godine banke su povećale svoje marže na stambene kredite od četiri do osam dosto, a na kratkoročne zajmove duplo više. Neke su smanjivale kamate, ali su neke zadržale postojeće i po cenu kazni. |
Od ukupnog broja uloženih prigovora građana 80 odsto je rešeno, što je gotovo duplo više nego 2011. godine - pokazuju podaci Centra za zaštitu korisnika finansijskih usluga. Žalbe su se odnosile najviše na kredite i to 915, a od toga 428 na stambene pozajmice.
Centralna banka je, inače, posredovala u 120 sporova u kojima je postignut dogovor između banke i klijenata, bez odlaska na sud. Ipak, mnogi završe sa tužbama.
Tako je samo 250 građana tužilo banke za povećanje kamata na stambene kredite u švajcarskim francima, a isto toliko i za ostale pozajmice, pre svega gotovinske zajmove.
Sporovi na sudu traju od 12 meseci do tri godine. Neki građani su već dobili presude u svoju korist, ali banke imaju pravo žalbe.
Kolektivne tužbe su takođe podnete, ali i ako se donese presuda nema izvršno dejstvo, jer svaki građanin mora posebno da tuži svoju banku za učinjeni prekršaj.
kako mislite da se donese presuda po kolektivnoj tužbi kad je Ustavni sud proglasio neustavnim podnošenje kolektivnih tužbi?