Broj zaposlenih i penzionera u Srbiji je izjednačen, što predstavlja ogroman problem za ekonomiju: iz doprinosa koje uplaćuju zaposleni jednostavno nema ni izbliza dovoljno novca za isplatu penzija pa se to nadoknađuje transferima iz budžeta.
Da bi penzioni fond u Srbiji funkcionisao, potrebno je da se – osim ovih što sada imaju posao – zaposli još oko dva i po milion građana Srbije. To je, naravno, cilj koji nije ostvariv, ne samo u bližoj budućnosti nego praktično nikad.
| Situacija nije uvek bila ovakva: još pre dvadesetak godina na jednog penzionera dolazilo je dva i po zaposlena. Sedamdesetih godina prošlog veka taj odnos je bio četiri prema jedan, a u vremenu nakon Drugog svetskog rata jedan penzioner je iza sebe imao šest radnika. Godine 2007. odnos zaposlenih i penzionera bio je 1,4 prema jedan, ali su godine smenjivanja recesije i stagnacije u privredi povećale stopu nezaposlenosti sa 17 na 25 odsto. |
Iako je, zbog starenja stanovništva, funkcionisanje državnih penzionih fondova problem svuda u Evropi, po visini budžetskih izdvajanja za tu namenu jedni smo od kontinentalnih rekordera.
Drugim rečima, kada ne bi bilo izdvajanja za penzije iz državne kase, uz sadašnji nivo javne potrošnje, Srbija ne bi imala budžetski deficit.
Naprotiv, s obzirom na to da je minus budžeta oko 3,5 odsto BDP-a, u javnoj kasi bi ostalo još maltene tri puta onoliko novca koliko joj u ovoj godini nedostaje, a to je nešto više od milijarde evra. Taj višak država bi mogla preraspodeliti ili, pak, smanjiti poreze i tako rasteretiti građane i privredu.
| Penzionerima u Srbiji prošle godine novčanici su bili tanji nego što im to zakon garantuje. Prosečna penzija 1.372.704 bivših službenika, činovnika, administrativnih radnika, u januaru 2012. je bila 23.694 dinara i činila je 64,7 odsto prosečne republičke zarade. Krajem godine udeo penzije u plati činio je tek 58,9 odsto, iako je na prosečnom čeku bilo ispisano 24.969 dinara. |
S obzirom na to da je trenutno u Srbiji formalno zaposleno oko 1,7 milion ljudi, broj radnika koji imaju prijvljeno radno mesto morao bi da poraste na više od četiri miliona. To je cifra koja zapravo daleko premašuje broj radno sposobnog stanovništva u zemlji.
Činjenica da ni apsolutna zaposlenost ne bi bila dovoljna da se napuni penzioni fond pokazu je da funkcionisanje penzijskog sistema u Srbiji uopšte nije ekonomski problem, već biološki.
Jednostavno, reč je o sistemu koji nikako ne može da funkcioniše. Naravno, moguće je da plate tokom godina rastu i da se povećava razlika u visini zarada i penzija, ali su za takvu promenu potrebne decenije.
Ostavi komentar