Prosečno plaćeni radnik u Rumuniji mora da radi 12 i po dana da bi zaradio onoliko koliko njegov direktor zaradi za samo jedan sat. A ta nedostižna satnica košta 305 dolara. Rumunskom radniku, koji je na minimalcu, za isti novac treba skorio čitav mesec rada.
Ovo je računica do koje je došao magazin Ekonomist kombinujući podatke o primanjima u privatnom sektoru, a koje je objavila Federacija evropskih poslodavaca, sa iznosima prosečne cene radnog sata u evropskim zemljama.
| Razlika između najplaćenijh ljudi i onih sa prosečnim primanjima je najmanji u nordijskim zemljama. U Norveškoj tako za 472 dolara šefovskog sata, prosečni radnik radi dva dana, a onaj sa minimalcem svega pola dana više. Sličan je odnos i na Islandu i Danskoj. Projekat je takođe otkrio da jedan procenat rasta u ceni sata rukovodilaca donosi povećanje prodaje za oko 1,1 procentni poen. |
Prvi čovek kompanije u Španiji po satu zarađuje 792 dolara. Njegovim zaposlenima, makar onim sa prosečnim platama, treba osam dana da dostignu tu cifru.
Radniku u Italiji treba oko deset dana da stvori 957 dolara, koliko svakoga sata sleduje izvršnom direktoru njegove firme.
U Nemačkoj, na primer, prosečna zarada znači dva i po dana rada da bi se dostigao direktorski ček, koji svakog sata „raste“ za 546 dolara.
Ostavi komentar