Srbija koja je pre dva veka, u vreme vladavine Miloša Obrenovića, svoju ekonomiju zasnivala na izvozu više od 200.000 svinja, danas ne izvozi životinje u Evropu.
Srbija ima potencijal za proizvodnju više od 14 miliona svinja, međutim uzgaja se od četiri do šest miliona svinja godišnje. Iako Srbija u proizvodnji svinja zaostaje za Danskom, stanovnicima dve zemlje je zajednička gastro ljubav prema svinjetini.
Danski pisac Hans Kristijan Andersen bi, da je danas živ, verovatno pored "Ružnog pačeta" ili "Male sirene" napisao i bajku o prasetu, jer u zemlji koja danas dobar deo ekonomije zasniva na uzgoju 20 miliona svinja, priču o tim životinjama ne bi mogao da izbegne.
Kako su istakli u Danskom savetu za poljoprivredu i hranu, zemlja se sprema i za primenu novog propisa Evropske unije koji pooštrava uslove u kojima će svinje moći da se gaje, što se pre svega odnosi na suprasne krmače, koje će od 1. januara 2013. morati da se drže zajedno sa ostalim krmačama, kako bi imale više prostora nego pri odvijenom gajenju. To je obaveza koju će danski uzgajivači morati da poštuju, iakao je procenjeno da će troškovi sprovođenja direktive po jednoj suprasnoj krmači iznositi oko 360 evra, što bi na nivou Evropske unije moglo da donese smanjenje proizvodnje u svinjarstvu za oko 10 odsto.
Prasići na žalost mnogih ne žive u Andersenovim bajkama, a svinjetina je hrana koja dobro može da se unovči što zna i pet i po miliona Danaca, kojima izvoz na tržište 120 država sveta, omogućava da ostvare delić ekonomske bajke u vreme globalne krize.
Danska tehnologija uzgoja svinja, ali i visokorazvijena klanična industrija, prepoznate su u svetu kao najbolje što u toj oblasti može da se ponudi, zbog čega porudžbine za kupovinu prasića i svinjskog mesa stižu od Kanade do Japana, bez obzira na cenu koja je veća od konkurentske.
Danci, u zemlji okruženoj morem, podjednako mare i za svinjetinu, koliko i za ribu.
Prema podacima Danskog saveta za poljoprivredu i hranu, prošle godine izvoz u oblasti svinjarstva iznosio je oko pet procenata ukupnog izvoza Danske, odnosno više od 42 odsto ukupnog poljoprivrednog izvoza koji iznosi oko 10 milijardi evra. Više od 4.600 farmera 2011. bavilo se uzgojem svinja, a izvezeno je više od dva miliona tona svinjetine i oko sedam miliona prasića za priplod. 
Istovremeno, Srbija koja je pre dva veka, u vreme vladavine Miloša Obrenovića, svoju ekonomiju zasnivala na izvozu više od 200.000 svinja, danas ne izvozi žive životinje u Evropu, jer još uvek svinje vakciniše od svinjske kuge. I pored toga što stručnjaci procenjuju da Srbija ima potencijal za proizvodnju više od 14 miliona svinja, danas se uzgaja od četiri do šest miliona svinja godišnje.
| Koliko je proizvodnja svinjskog mesa u Danskoj ispred drugih u svetu pokazuje i to što stručnjaci, u skladu sa svetskim trendovima zaštite okoline, izračunavaju i emisiju ugljendioksida po kilogramu proizvedenog mesa. Napredak su istakli podatkom da se u Danskoj danas proizvedu dve svinje sa istim uticajem na životnu sredinu, kao što je bila proizvodnja jedne svinje 1985. godine. |
Sponu predstavlja i to što se danski način uzgoja svinja, koji podrazumeva visko stepen zaštite, kontrole i godišnji prirast po krmači od oko 30 prasadi, primenjuje i na nekoliko najvećih farmi u Srbiji.
Uspehu danskog izvoza u oblasti svinjarstva značajno doprinosi i najveća klanica u zemlji i jedna od najvećih na svetu - Danska kruna (Denish Crown) u kojoj se nedeljno obradi oko 100.000 svinja, a koju godišnje poseti oko 20.000 radoznalih đaka, studenata, stručnjaka i novinara kako bi se upoznali sa procesom proizvodnje.
Sve u klanici je automatizovano i prilagođeno potrebama kupaca u više od 100 zemalja sveta. Ide se čak tako daleko da se komadi mesa obrađuju ultrazvukom kako bi se utvrdio tačna procenat masti.
Danska kruna prodaje sve. Od papaka, repova i ušiju, do iznutrica, masti i krvi, koje se, osim za ljudsku ishranu, koriste za pravljenje hrane za kućnje ljubimce, ali i za grejanje objekata i proizvodnju biodizela.
Ta grupacija, koja se bavi i preradom goveđeg mesa, zapošljava oko 23.000 radnika, u vlasništvu je oko 9.000 farmera, a kako je istaknuto, 90 odsto proizvodnje izvozi.
Ostavi komentar