Da bi redovno namirivala svoje dugove i pokrivala manjak u državnoj kasi, Srbija mora da se i dalje zadužuje. Jedan od načina je prodaja državnih hartija od vrednosti.
Lane smo, na ovaj način, pozajmili od investitora 335,5 milijardi dinara na domaćem i 1,75 milijardi dolara kroz evroobveznice na međunarodnom tržištu. Međutim, svake godine Srbija mora da plaća i dug po osnovu ranije prodatih hartija.
DINARI ILI EVRI?Dinar je domaća valuta i sva primanja budžeta se ubiraju u dinarima te je stoga logično da se zaduživanje radi u domaćoj valuti - ukazuju u Upravi za javni dug. - Kamata koja se plaća na dinare određena je stopom inflacije, referentnom kamatnom stopom NBS i likvidnošću tržišta. Sa aspekta kontrole odnosa dug-BDP, za koji je vezano fiskalno pravilo, zaduživanje u dinarima definitivno ima prednost. Dok je kod zaduživanja u stranim valutama uvek prisutan devizni rizik. Treba imati u vidu koliko će devizni kurs iznositi za te valute u trenutku otplate duga. |
U poređenju sa upravo okončanom godinom, iznosi nisu značajno veći, čak su, kod dinarskih hartija iznosi koji treba da platimo u 2013. niži za 65,5 milijardi dinara.
Međutim, to se nadomešta plaćanjem duga po osnovu hartija koje glase na evro. Računice pokazuju da će se, ako kurs evra ne premaši 125 dinara u ovoj godini, iznos plaćen na ime duga po hartijama u evrima, „uklopiti“ u iznos koji je lane više plaćen po dinarskim papirima.
Ono što je dobro kod ovog načina zaduživanja je pad kamatnih stopa i prinosa na hartije koje emituje Republika Srbija, što znači da se država zadužuje pod povoljnijim uslovima.
Tako se, na primer, državni zapisi koji dospevaju za tri meseca prodaju uz kamatu 11,25 odsto, a cena je išla i do 12,99 odsto u avgustu 2012. godine. Dok, recimo, državni evro-zapisi izdati na rok od 18 meseci nose kamatu od 5,05 odsto, a dostizala je i 6,30 odsto u junu prošle godine.
Ostavi komentar