Srbija godinu počinje sa jednim novim, i jednim potencijalnim kreditom. Prvi je upravo potpisani ugovor sa Rusijom o 800 miliona dolara namenjenih obnovi železnice, a drugi, vredan milijardu i o čijim uslovima još treba da se pregovara, predviđen je da pomogne budžetu u tekućoj godini.
Iako zvaničnici uveravaju u veoma povoljne uslove pod kojima se krediti dobijaju i neophodnost tog novca, za Srbiju, čiji je spoljni dug prema poslednjoj proceni iznosio 25,54 milijardi evra, svako novo zaduživanje predstavlja i novi rizik, upozoravaju stručnjaci.
Iako ukazuju da je, statistički gledano, spoljni dug Srbije manji od nekih država u okruženju „dug je veliki u odnosu na naše mogućnosti“, upozorava ekonomista Dragovan Milićević, urednik portala makroekonomija.org.
Srbija se, dakle, našla u situaciji u kojoj su nova zaduživanja, istovremeno i opasna i neophodna.
Slična procena stiže i iz Fiskalnog saveta, tela koje ocenjuje kredibilitet fiskalne politike države.
Taj Savet, koji upozorava da Srbija hitno mora da smanji javni dug, a koji je trenutno oko 60 odsto BDP-a, kako ne bi upala u dužničku krizu, nudi rešenja poput završetka restrukturiranja javnih preduzeća, penzijske reforme i racionalizacije zaposlenosti u državnoj upravi, ali ukazuje i da zaduživanje trenutno nema alternativu.
Ostavi komentar