Evropska komisija i EBRD slažu se u oceni da je stanje u srpskoj privredi i dalje krhko ali da već u ovoj godini sledi izvestan oporavak uz rast BDP od oko dva odsto.
EBRD naglašava da je "srpska privreda u ovom trenutku ranjiva na više frontova".
- Realni BDP je u Srbiji prošle godine pao za 1,7 odsto, na šta su uticali kriza u evrozoni (što je pogodilo izvoznu potražnju), kao i veoma slaba žetva zbog suše * ukazuje se u izveštaju banke iz Londona.
EBRD podvlači i da je inflacija u Srbiji "dvocifrena, mada je verovatno da će osetno pasti u drugoj polovini ove godine, dok je javni dug porastao na blizu 60 odsto BDP, što je daleko iznad granice od 45 odsto koju je postavila vlada".
U izveštaju EBRD se naglašava da je u Srbiji "bankarski sektor i dalje likvidan i razumno kapitalizovan, ali su loše plasirane pozajmice najveći problem".
Ukazuje se, takodje, na to da Beogradu predstoje novi pregovori s Medjunarodnim monetarnim fondom.
"Uprkos trenutnim ekonomskim teškoćama, verovatno je da će se rast vratiti tokom 2013, na temelju bolje poljoprivredne sezone, snažnog podstreka zahvaljujući izvozu automobila i obnovi proizvodnje čelika u najvećoj domaćoj železari", navodi EBRD.
Evropska komisija predočava da je "dotaknuto dno" zbog, u dobroj meri, pada privatne potrošnje četiri godine zaredom, a krajem prošle godine je došlo i do smanjenja investicija i javne potrošnje, a EBRD primećuje da je zbog krize u EU došlo i do smanjenja za Srbiju veoma važnih doznaka iz inostranstva.
"Ipak, posle koraka preduzetih u prvoj polovini ove godine, neto izvoz je zahvaljujući pokretanju rada fabrike za sklapanje automobila porastao za preko 30 odsto u evrima, uvozna stopa je osetno smanjena", napominje EK u prolećnoj analizi i dodaje da "bi to trebalo da bude pokretačka snaga blagog oporavka ove godine".
EK i EBRD ne predvidjaju da bi brzo moglo doći do porasta investicija zbog "slabijeg od očekivanog oporavka evrozone i, štaviše, lošijeg od predvidjanog porasta investicija".
Prema analizi EK, nezaposlenost u Srbiji će ostati veoma visoka, čak i ako dodje do izvesnog poboljšanja zaposlenosti zahvaljujući rastu privrede u kapitalnim sektorima, koji ne zapošljavaju veliku radnu snagu, "kao i predvidjenoj restrukturaciji veoma neefikasnih društvenih preduzeća".
Izvršno telo EU navodi da i dalje "vlada neizvesnost" oko konsolidacije srpskog budžeta zato što "ne izgleda da će prošle jeseni preduzete mere za budžetsku konsolidaciju dovesti do smanjenja budžetskog deficita", zbog slabe domaće tražnje, rasta koji donosi male prihode i "odlaganja strukturnih reformi, što povećava pritisak na budžetske rashode" i "srednjoročno povećava dug".
Javni dug je, zaključuje se u analizi, u prošloj godini dostigao 59,3 odsto BDP.
Ostavi komentar