Procene su, prema podacima iz Ministarstva pravosuđa, da je u Hrvatskoj pred ličnim bankrotom oko 15.000 građana koji ne mogu da podmiruju kreditne obaveze.
U Hrvatskoj, kako se navodi, dnevno desetak porodica ostaje bez doma, a 253.000 građana je u blokadi, jer ne mogu da izmiruju svoje obaveze.
Hrvatsko Ministarstvo pravosuđa radi na nacrtu zakona o uvođenju ličnog bankrota, na osnovu kojeg bi prezaduženi građani dobili priliku za novi početak.
Uvođenje ovog zakona predlaže i hrvatski predsednik Ivo Josipović, koji smatra da poruka te mere nije da se ne plaćaju računi, ili da se svima oprašta dug, nego solidarna raspodela tereta krize i dužničkog stanja brojnih građana.
Lični bankrot je sličan stečaju koji prolazi firma, jedino što je u ovom slučaju reč o pojedincu koji ga službeno proglašava pred sudom. Svi koji proglase bankrot, imovinu i prihode stavljaju na raspolaganje svom stečajnom upravniku koji upravlja njihovim prihodima i imovinom, i pravi plan vraćanja dugova.
Dužnik najčešće zadržava samo deo za preživljavanje - obično trećinu mesečnih prihoda, nekad i manje, i ostaje bez platnih kartica i mogućnosti novog zaduživanja.
Ko proglasi lični bankrot ne može više samostalno da donese ikakvu poslovnu odluku. Priliku za novi početak, dužnik dobija u roku od tri do šest godina, ali samo ako bude sledio uputstva upravnika i trudio se da vraća dugove.
Ostavi komentar