Vlada Crne Gore priprema novi sistem kontrole poslodavaca i elektronske provere podataka, dok istovremeno traži odgovor na pitanje da li je u budžet uplaćeno oko 60 miliona evra potencijalnih prihoda od poreza i doprinosa.
Vlada Crne Gore priprema novi sistem izdavanja dozvola za boravak i rad stranaca, koji bi trebalo da pojača kontrolu poslodavaca, unapredi naplatu poreza i doprinosa i dodatno uskladi domaće propise sa pravilima Evropske unije. Istovremeno, država želi da proveri da li se nakon izdavanja radnih dozvola zaista uplaćuju sve zakonom propisane obaveze.
Prema informacijama objavljenim na sajtu Vlade, planirano je uvođenje jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad, koju bi i dalje izdavalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), ali tek nakon dobijanja saglasnosti Zavoda za zapošljavanje Crne Gore. To znači da bez pozitivnog mišljenja Zavoda dozvola više ne bi mogla da bude izdata, piše Investitor.
MUP izdaje dozvolu, Zavod proverava tržište rada
I u novom sistemu MUP bi primao zahteve, proveravao potpunost i verodostojnost dokumentacije, utvrđivao identitet podnosioca zahteva i pribavljao podatke iz službenih evidencija. Zavod za zapošljavanje bi, sa druge strane, procenjivao da li su ispunjeni uslovi za pristup stranaca crnogorskom tržištu rada. Provera bi obuhvatala potrebe tržišta rada, ispunjenost uslova kod poslodavca, eventualne zabrane zapošljavanja, kontrolu tržišta rada i raspoložive kvote.
Vlada smatra da ovu oblast treba urediti posebnim zakonom o zapošljavanju i samozapošljavanju stranaca. Time bi se jasnije razgraničile nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, Zavoda za zapošljavanje i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga. Poseban zakon trebalo bi da reguliše i zapošljavanje državljana zemalja članica Evropske unije i članova njihovih porodica, koji nakon pristupanja Crne Gore EU više neće biti obuhvaćeni klasičnim režimom radnih dozvola.
Poslodavci pod većom kontrolom
Novi sistem podrazumeva znatno širu elektronsku razmenu podataka između državnih institucija. Poreska uprava trebalo bi da omogući proveru poreskih obaveza i finansijskog poslovanja poslodavaca, kao i uvid u podatke o registraciji preduzeća, stečajevima, likvidacijama i njihovom statusu u Centralnom registru poslovnih subjekata. Fond za zdravstveno osiguranje dostavljao bi podatke o socijalnom osiguranju zaposlenih i aktivnom poslovanju poslodavaca, dok bi Inspektorat rada pružao informacije o ranije utvrđenim nepravilnostima u zapošljavanju i angažovanju stranih radnika.
Cilj je da nadležne institucije imaju potpuniju sliku o poslodavcu prilikom odlučivanja o izdavanju dozvole, umesto da se provera zasniva isključivo na dokumentaciji priloženoj uz zahtev.
PREPORUKA
Posao na Jadranu donosi i do 3.000 evra mesečno - Visoke zarade mame radnike iz Srbije
vest
Sezonski radnici u Srbiji mogu da zarade i do 2.600 € - Evo gde su traženi
savet
Nova pravila u Hrvatskoj za strane radnike: Šta se menja za Srbe koji dolaze na posao?
vest
Broj dozvola gotovo udvostručen za četiri godine
Potreba za strožom kontrolom obrazlaže se snažnim rastom broja stranaca koji dobijaju dozvole za boravak i rad u Crnoj Gori. Tokom 2021. godine izdato je 20.580 dozvola, a njihov broj porastao je na 29.319 u 2022. i 38.943 u 2023. godini.
U 2024. izdato je 38.019 dozvola, dok je 2025. godine dostignut rekord sa 40.567 izdatih dozvola. To znači da je broj izdatih dozvola od 2021. do 2025. godine povećan za više od 97 odsto, odnosno gotovo udvostručen. Od početka 2026. godine do 1. juna izdato je još 14.778 dozvola.
Prema važećem Zakonu o strancima, dozvole se izdaju radi zapošljavanja, sezonskog rada i angažovanja delegiranih radnika, dok godišnju kvotu određuje Vlada u skladu sa migracionom politikom i potrebama tržišta rada.
Pitanje od 60 miliona evra
U Vladinom dokumentu posebno je otvoreno pitanje koliko država zaista naplati poreza, doprinosa i drugih javnih prihoda nakon izdavanja dozvola za rad. Prema Zakonu o strancima, poslodavac je u obavezi da u roku od 24 sata od izdavanja dozvole zaključi ugovor o radu sa strancem i prijavi ga na obavezno socijalno osiguranje.
Vlada upozorava da angažovanje neprijavljenih stranih radnika, osim što predstavlja kršenje zakona, stvara značajne fiskalne gubitke i nelojalnu konkurenciju poslodavcima koji uredno izmiruju svoje obaveze. U dokumentu se navodi ilustrativna računica prema kojoj bi, uz oko 40.000 izdatih dozvola i minimalne mesečne javne obaveze od oko 120 evra po radniku, u budžet trebalo da se sliva oko 4,8 miliona evra mesečno, odnosno približno 60 miliona evra godišnje. Zbog toga Vlada postavlja pitanje da li je taj iznos zaista uplaćen u budžet tokom 2025. godine. Istovremeno, naglašava se da navedeni iznos ne predstavlja procenu stvarnog poreskog gubitka, već okvirni proračun potencijalnih prihoda. Konačan iznos zavisi od trajanja radnog angažovanja, visine zarade, vrste ugovora i broja radnika koji su uredno prijavljeni.
Ostavi komentar