Prepravljanje kilometraže kod polovnih automobila, nažalost, i dalje je česta praksa – ne samo kod nas, već i na tržištima širom Evrope
Vraćanja kolimetraže uvek ima jasan cilj: prodavci žele da uz minimalan trošak povećaju cenu vozila tako što će broj pređenih kilometara prikazati manjim nego što zaista jeste.
Kilometraža je jedan od ključnih faktora pri kupovini polovnog automobila – manje pređenih kilometara znači bolje stanje, manji rizik od kvarova i veću vrednost. Zato nije čudo što se brojači često manipulišu. Umanjivanjem realnog stanja, prodavci mogu zaraditi i nekoliko hiljada evra više – na štetu nesumnjičavog kupca, piše Autoklub.
Ipak, treba da znate d brojke nisu sve. Kilometraža može da se „uštima“, ali pravo stanje vozila se vidi. Pohabani volan, ručice, vrata koja škripe, oštećenja oko instrumenata – sve su to jasni pokazatelji da sa vozilom nešto nije u redu. Prilikom kupovine polovnog automobila ne verujte samo papiru i brojkama. Posmatrajte, pitajte, proveravajte – i kada ste u dilemi, potražite mišljenje stručnjaka. Bolje je sprečiti nego kasnije žaliti.
Šta govori unutrašnjost automobila?
Vizuelni pregled enterijera često otkriva više nego sama brojka na ekranu. Obratite pažnju na volan, menjač, papučice, ručice vrata i komande klime – sve su to delovi koji se najviše koriste. Ako su ti elementi vidno pohabani, a automobil navodno ima samo 80.000 km, verovatno nešto nije u redu. Kod savremenih vozila ovi delovi su izrađeni od izdržljivih materijala i trebalo bi da izgledaju gotovo kao novi kod automobila sa malom kilometražom.
Trik s vratima: šta otkrivaju šarke
Jedan od trikova za otkrivanje stvarne upotrebe vozila jeste – provera šarki na vratima. Ako vozilo ima „labava“ vrata koja se pomeraju u šarkama kada ih podignete ili otvorite, moguće je da je automobil bio intenzivno korišćen, na primer kao službeno ili flotno vozilo. To može ukazivati na mnogo veću kilometražu nego što brojač pokazuje.
Mehanički vs. digitalni brojači
Manipulacija mehaničkim brojačem obično podrazumeva rastavljanje cele komandne table, dok se kod digitalnih može uraditi softverski. Ipak, tragovi ostaju – napuknuta plastika, loše vraćeni šrafovi, ogrebotine oko instrument table ili pomerene cifre mogu otkriti da je neko pokušao da „vrati kilometražu“.
Papiri i logika
Svakom automobilu trebalo bi da prati makar osnovna servisna istorija – knjižica, računi ili digitalni izvod. Ovi podaci bi trebalo logično da prate kilometražu. Ako, recimo, postoji račun za zamenu zupčastog kaiša na 180.000 km, a brojač pokazuje 130.000 – to je očigledna nelogičnost. Nedostatak dokumentacije sam po sebi nije dokaz prevare, ali ako se uklapa u ostale sumnjive znake, treba biti na oprezu.
Prosečna kilometraža ne laže
Prosečno vozilo prelazi između 15.000 i 20.000 kilometara godišnje. Ako naiđete na auto star deset godina koji ima samo 60.000 km – to je ozbiljan razlog za sumnju, osim ako prodavac ne može jasno da dokaže da se vozilo retko koristilo.
Ostavi komentar