Državljani zemalja sa nižim rangom pasoša suočavaju se sa visokim troškovima, dugim procedurama i ponižavajućim viznim zahtevima, dok privilegovani putnici uživaju u slobodi kretanja
Aleks iz Južne Afrike živi u Singapuru i često putuje u inostranstvo zbog posla i zabave. Međutim, njen pasoš predstavlja veliki problem za slobodno putovanje - toliko da je spremna da ga „radosno“ zameni za neki drugi.
- Ako bi mi neko ponudio drugi pasoš, ili mojim deci drugi pasoš, prihvatila bih ga raširenih ruku - rekla je Aleks, koja je tražila da se predstavi samo svojim imenom zbog privatnosti.
Pasoš Južne Afrike rangiran je na 51. mestu u Henley Passport Indexu, što ga jasno stavlja u sredinu globalne liste, koja se bazira na broju destinacija koje vlasnici mogu posetiti bez vize.
- Ljudi sa „jakim“ pasošima, uključujući prijatelje, obično ne razumeju troškove, vreme i frustracije povezane sa putovanjem sa pasošem koji nije pri vrhu liste - rekla je Aleks. - Zašto moram da otpremim svaku stranicu svog pasoša od pre 10 godina da bih otišla na odmor u Australiju? Ako putujete zbog posla, ono kroz šta morate da prođete… je ludo.
Nedavno putovanje u Evropu sa partnerom zahtevalo je vize za Šengen zonu, kao i za Ujedinjeno Kraljevstvo, što je proces koji je trajao šest nedelja.
- Morali smo biti veoma pažljivi sa rokovima - rekla je.
Pošto je morala da preda pasoš za podnošenje zahteva za vizu, nije mogla da putuje tokom celog procesa.
- Ako ste kao ja i često putujete zbog posla, to je problem. Priprema gomile dokumenata takođe može biti frustrirajuće iskustvo za one koji nemaju pasoš visokog ranga.
Aleks je navela da je prethodni zahtev za vizu za Evropu zahtevao da njeni finansijski izveštaji budu overeni pečatom banke - detalj koji je saznala tek nakon posete viznom centru. Nažalost, nije mogla da pronađe filijalu banke koja bi bila spremna da pruži ovu uslugu. Posle više odbijanja, jedna je pristala da odštampa vodene žigove po ceni od 10 dolara po stranici.
Kako bi izbegla ove probleme, Aleks sada daje prioritet destinacijama gde nije potrebna viza.
- Pravi ogromnu razliku ako idete na nedeljni odmor, a morate da platite 1.000 dolara za vizu - istakla je. - To je nejednak sistem.
Nosilac kineskog pasoša, Lili ispričala je svoju priču o arogantnim službenicima u viznim centrima koji su postavljali „uvredljiva pitanja“, poput toga da li planira da prekorači dozvoljeni boravak. Od nje je traženo da priloži krivične evidencije ili potvrdu o njihovom izostanku, što je zahtevalo dodatno vreme i novac.
Aleks je rekla da postoji određeni nivo poniženja kada ste podložni tolikim ograničenjima putovanja. Ljudi sa slabijim pasošima mogu biti obrazovani i odgovorni članovi svojih društava, ali ipak moraju da prolaze kroz intervjue i druge prepreke kako bi putovali, dok osobe sa jačim pasošima lako ulaze u zemlje sa kojima njihove vlade imaju vizne sporazume.
PREPORUKA
Omiljena destinacija Srba drastično poskupljuje vize
vodic
Kada počinju najlepši božićni marketi Evrope
vodic
Ovo mnogi rade u avionu, bilo je besplatno, sada će morati da plate
vest
Lili, koja je iskusila poteškoće u vezi sa putovanjima dok je studirala u inostranstvu, rekla je da je to sprečilo da se prijavljuje za poslove koji zahtevaju česta međunarodna putovanja.
- Nije u pitanju samo poniženje pri dobijanju vize, već i način na koji vas tretiraju na granici - dodala je. - Mogla bih da pomislim da bi, da nisam nosila ovaj pasoš, recimo da imam britanski pasoš, sve možda bilo lakše za mene.
Kada je reč o tome da li ljudi razumeju koliko je teško putovati sa slabijim pasošem, Lili je uporedila to sa traženjem da muškarac shvati „koliko je teško roditi“. Njena iskustva sa putovanjima čak su je navela da razmišlja o dobijanju pasoša Hong Konga, ali to zahteva, između ostalog, sedam godina života i rada tamo. Lili je izrazila isto mišljenje kao Aleks, navodeći da voli svoju zemlju, ali bi „i dalje želela da promeni pasoš“.
Više novca, vremena i truda
Pantha Roy, preduzetnik sa sedištem u Singapuru, rekao je da ga putovanja kao indijskog državljanina koštaju dodatnog novca, vremena i truda, posebno prilikom istraživanja svih detalja zahteva za vizu u svakoj zemlji. Opisao je kako je morao da planira unapred dok je putovao kao turista po Južnoj Americi, dodajući da su ga neke zemlje tražile da precizno navede tačne ulazne tačke i način transporta.
Dok je obilazio Evropu, Roj se setio kako su njegovi prijatelji mogli lako putovati i rezervisati jeftinije letove koji polaze za nedelju dana, dok on to nije mogao. Čak i za kratka putovanja, „morate početi sa planiranjem otprilike tri meseca unapred“ kako biste osigurali dovoljno vremena za zakazivanje termina za vizu i odobrenje pre puta.
- Zbog svega tog gnjavaže… jednostavno idem negde drugo, umesto u Evropu - rekao je za CNBC.
Za razliku od Aleks i Lili, Roj ne razmišlja o zameni svog pasoša, iako mu predstavlja neprijatnostt.
Ostavi komentar