Mnogima od nas svakodnevica je toliko užurbana da čak i kada nešto radimo za svoju dobrobit – to postaju samo čekirane stavke na listi. Imamo previše obaveza i imperativa da ostvarimo svoje ciljeve, budemo bolji i pametniji, da zaradimo gomile novca... Brinemo o porodici, poslu, pokušavamo da brimeno i o sebi ali često nam sve ovo bude previše
Hronični stres i svakodnevni izazovi života i njihove posledice mogu da se dovedu u ravnotežu ako primenjujemo različite prakse koje nam mogu pružiti ventil. Međutim, dugotrajna izloženost koja nas dovodi do granica psihološke i fizičke izdržljivosti može da proizvede brojne teškoće, a jedna od njih je i anksioznost.
Za sve osobe koje osećaju simptome anksioznosti je jako važno da potraže pomoć stručnjaka. Postoje neke prakse koje mogu da ublaže simptome anksioznosti kao što je na primer majndfulnes (mindfulness). Ova praksa usmerene pažnje doprinosi da osetimo povezanost sa telom i senzacijama koje osećamo.
Prakse majndfulnesa nas povezuju sa sadašnjim trenutkom, pomažu da se umire misli i snizi nivo stresa – što sve zajedno može da doprinese da u pojedinim trenucima ublažimo i simptome aknsioznosti.
Kada smo u povišenom stanju tenzije i stresa često nam je teško i da odredimo kako se zapravo osećamo. Za početak možemo da pokušamo da identifikujemo svoje misli i osećanja koja se javljaju kod nas u određenim okolnostima. Ovako razvijamo svesnost o procesima koji se odigravaju unutra nas i omogućavaju nam da odredimo koje emocije i misli su za nas posebno stresne i kakve senzacije u telu proizvode.
Predlažemo meditaciju koja može biti od pomoći za ublažavanje stresa i povezivanje sa sadašnjim trenutkom. Počnite da praktikujete meditaciju 5 minuta i postepeno je možete produžavati koliko vam to bude ugodno.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
1. Usmeri pažnju na sadašnji trenutak. Usmeri fokus na misli, osećanja i senzacije u telu. Posmtaraj ih, bez analize i prosuđivanja, samo primeti šta se i gde događa.
2. Fokus na disanje. Koncentriši se i prati svoje disanje – prati udah i izdah koji putuju kroz telo i nozdrve.
3. Usmeri pažnju na telo. Sada primeti šta osećaš u telu. Koje senzacije primećuješ i gde se one javljaju u telu. Primeti kako tvoje telo reaguje na stolicu ili površinu na kojoj sediš ili ležiš, temperaturu prostorije i zvuke koji dopiru.
Nastavi da dišeš i usmeravaš pažnju na ritam svog disanja.
Ostavi komentar