Solarni sistem od pet kilovata može da proizvede oko 6.000 kilovat-sati struje godišnje, ali stvarna ušteda zavisi od potrošnje domaćinstva, obračuna električne energije i uslova na krovu. Subvencije mogu znatno da smanje početno ulaganje.
Ugradnja solarnih panela sve je zanimljivija domaćinstvima koja žele da smanje račune za električnu energiju, ali pre donošenja odluke važno je izračunati koliko košta kompletan sistem i koliko vremena je potrebno da se uložen novac vrati.
Prema tržišnim procenama objavljenim tokom 2026. godine, solarna elektrana snage pet kilovata u Srbiji košta približno 4.500 do 7.100 evra, u zavisnosti od opreme, izvođača i složenosti ugradnje. Pojedine ponude za sistem „ključ u ruke“ nalaze se i izvan ovog raspona, pa je važno proveriti šta je sve uključeno u cenu.
Takva investicija može da donese značajne uštede tokom godina, ali solarni paneli ne znače automatski besplatnu struju niti garantuju da će se uloženi novac vratiti u unapred određenom roku.
Koliko košta ugradnja solarnih panela?
Cena zavisi od snage elektrane, kvaliteta panela i invertera, vrste krova, potrebnih elektroinstalacija i troškova dokumentacije i priključenja.
Za domaćinstvo koje mesečno troši oko 500 do 600 kilovat-sati struje, sistem od pet kilovata može biti polazna tačka za proračun. Za montažu je potrebno približno 26 do 30 kvadratnih metara odgovarajuće krovne površine. Ipak, snagu elektrane ne treba birati samo prema površini krova. Važni su godišnja potrošnja, električno grejanje, korišćenje klima-uređaja, bojlera i drugih većih potrošača, kao i količina energije koja se troši tokom dana.
Kolika je početna investicija?
Ako uzmemo primer sistema od pet kilovata koji košta 5.500 evra, domaćinstvo treba da obezbedi približno 643.500 dinara, uz računicu po kursu od 117 dinara za evro. Pre potpisivanja ugovora potrebno je proveriti da li cena obuhvata panele, inverter, noseću konstrukciju, kablove, zaštitnu opremu, montažu, dokumentaciju i postupak priključenja. Radovi na krovu i eventualne izmene električne instalacije mogu dodatno povećati trošak.
Početno ulaganje može biti manje ako domaćinstvo dobije subvenciju. Ministarstvo rudarstva i energetike je u novembru 2025. objavilo program u okviru kojeg su subvencije za mere energetske efikasnosti iznosile od 50 do 65 odsto, zavisno od paketa mera, dok su za socijalno ugrožene građane pod određenim uslovima bile predviđene subvencije do 90 odsto. Dostupnost i uslovi konkretnog programa za 2026. godinu moraju se proveriti kod lokalne samouprave.
PREPORUKA
Hoćete da proizvodite struju na balkonu? Koliko košta sistem i kada se isplati
analiza
Cena ugradnje solarnih panela, koji su skriveni troškovi i na šta da obratite pažnju
savet
Stiže jeftinija struja za sve koji imaju ove uređaje, ali postoji jedna caka
vest
Ako bi domaćinstvo dobilo subvenciju od 50 odsto na prihvatljivu investiciju od 5.500 evra, sopstveni trošak iznosio bi 2.750 evra, odnosno oko 321.750 dinara. To je značajna razlika, ali prijava na javni poziv ne znači automatski da će subvencija biti odobrena. Zato osnovnu računicu treba napraviti bez nje, a subvenciju posmatrati kao mogućnost dodatnog smanjenja troška.
Koliko struje proizvode solarni paneli?
Solarna elektrana snage pet kilovata u povoljnim uslovima u Srbiji može da proizvede približno 6.000 kilovat-sati električne energije godišnje. Stvarna proizvodnja zavisi od lokacije, nagiba i orijentacije krova, senke, temperature i gubitaka u sistemu. Za precizniju procenu proizvodnje na konkretnoj lokaciji može se koristiti evropski alat PVGIS, koji omogućava proračun na osnovu geografskog položaja i karakteristika sistema: https://re.jrc.ec.europa.eu/pvg_tools/en/.
Ako domaćinstvo troši 6.000 kilovat-sati godišnje, to ne znači da će svih 6.000 kilovat-sati automatski uštedeti. Deo struje troši se u trenutku proizvodnje, dok se višak predaje u mrežu i obračunava prema pravilima za kupce-proizvođače. EPS objašnjava da se višak električne energije kod domaćinstava prenosi u naredne obračunske periode do 31. marta naredne godine, kada se preostali višak anulira. Na računu i dalje mogu ostati obračunska snaga, naknade, akciza, PDV i druge stavke.
Zbog toga se stvarna ušteda ne računa prostim množenjem ukupne proizvodnje elektrane cenom jednog kilovat-sata. Potrebno je uzeti u obzir koliko bi struje domaćinstvo inače kupilo iz mreže, koliko je potrošilo direktno iz solarne elektrane i kako se obračunava višak.
Za koliko godina se investicija isplati?
Za konkretnu procenu možemo uzeti elektranu od pet kilovata koja košta 5.500 evra. Pošto godišnja ušteda zavisi od potrošnje i obračuna, korisnije je prikazati nekoliko mogućih scenarija nego navesti jedan rok kao siguran.
Tabela pokazuje koliko je godišnja ušteda važna za isplativost. Ako sistem štedi 400 evra godišnje, ulaganje od 5.500 evra vraća se za skoro 14 godina. Ako ušteda iznosi 800 evra godišnje, period se skraćuje na oko sedam godina.
Subvencija od 50 odsto prepolovljava početni trošak u ovom primeru i time značajno skraćuje period povraćaja. Međutim, stvarna subvencija može imati ograničenja i ne mora pokrivati sve stavke investicije.
Za pouzdaniju procenu potrebno je uporediti najmanje nekoliko poslednjih računa za struju sa proračunom godišnje proizvodnje za konkretnu kuću. Posebno je važno proveriti da li domaćinstvo ima veliku dnevnu potrošnju, jer se tada veći deo proizvedene energije može odmah iskoristiti.
Da li se isplati ugraditi bateriju?
Baterija omogućava da se deo proizvedene električne energije sačuva za večernje sate i noć, ali povećava početnu investiciju. Zbog toga je potrebno odvojeno izračunati njenu isplativost. Ako je glavni cilj smanjenje računa, sistem bez baterije često ima jednostavniju finansijsku računicu. Baterija može imati dodatnu vrednost za domaćinstva koja žele veću energetsku nezavisnost ili rezervno napajanje, ali treba proveriti da li izabrani inverter podržava rad tokom nestanka struje.
Kada solarni paneli imaju najviše smisla?
Solarna elektrana ima veće izglede da bude isplativa kada domaćinstvo ima povoljan, osunčan krov, stabilnu i relativno visoku potrošnju električne energije i kada je sistem pravilno dimenzionisan. Dodatnu prednost imaju domaćinstva koja deo struje troše tokom dana, na primer za bojler, klima-uređaj ili druge veće potrošače. Nasuprot tome, nepovoljna orijentacija krova, senka, velika ulaganja u sanaciju i mala potrošnja mogu produžiti period povraćaja.Treba računati i na to da paneli imaju dug radni vek, ali da inverter i pojedine druge komponente mogu zahtevati popravku ili zamenu tokom korišćenja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar