Naplata duga preko izvršitelja u Srbiji često se čini kao jednostavan put do pravde, ali stvarnost je daleko kompleksnija, puna neočekivanih troškova i birokratskih zamki
Dragan iz Rume, koji je nedavno uspešno naplatio dug od 500.000 dinara, podelio je svoje iskustvo, otkrivajući šta se dešava "iza scene" izvršnog postupka. Njegova priča jasno pokazuje da mnogi građani nisu svesni svih koraka i troškova koji ih čekaju.
"Predujam me šokirao": Poverioci prvo plaćaju troškove
Kada je Dragan dobio pravosnažnu presudu, mislio je da je posao završen i da će novac odmah leći na njegov račun. Međutim, prvi šok je usledio kada je morao da plati takozvani predujam za troškove postupka, koji je u njegovom slučaju iznosio oko 70.000 dinara. "To me šokiralo, jer sam verovao da dužnik snosi sve troškove odmah, a ne da ja vadim novac iz svog džepa", kaže Dragan.
U Srbiji je uobičajena praksa da poverilac mora unapred da plati troškove kako bi izvršitelj uopšte započeo postupak. Ovi troškovi obuhvataju takse, poštarine, troškove dostave, kao i naknadu za rad izvršitelja. Dragan je bio iznenađen i kada mu je objašnjeno da su i advokatski troškovi njegova briga, što dodatno opterećuje poverioca na početku procesa.
Ko prvi dobija deo kolača kad se dug naplati?
Kada se, nakon često dugotrajnog procesa, dug konačno naplati, novac ne ide direktno poveriocu. Prva sredstva koja se naplate koriste se za podmirenje troškova postupka – izvršiteljskih naknada, troškova dostave, taksi i advokatskih troškova. Tek nakon toga, na red dolazi glavni dug poverioca.
"Kada sam konačno video prvu isplatu, mislio sam da ću dobiti sve. A ono — pola ode na troškove. Na kraju je ostalo za mene taman toliko da platim kredit koji sam podigao za predujam", priseća se Dragan.
Kamata: Ko je dobija i kada?
Jedna od čestih nedoumica tiče se zatezne kamate. Ako je poverilac unapred platio troškove postupka, ima pravo na zateznu kamatu na taj iznos, računajući od dana kada je platio do dana kada mu dužnik taj novac refundira. Na primer, Dragan je za 70.000 dinara predujma, koje je platio u martu 2024. godine, a dobio nazad u septembru 2025. godine, ostvario pravo na kamatu veću od 10.000 dinara (po stopi od oko 10,5%). Ovaj iznos pripada poveriocu.
Međutim, postoji važna "začkoljica": ako poverilac nije unapred platio advokata, već je advokat pristao da čeka naplatu duga, tada kamata na deo koji ide advokatu zapravo pripada – advokatu. "Meni je bilo važno da shvatim da kamata nije uvek moja, ako nisam ja platio", objašnjava Dragan.
Konačni iznos duga od 500.000 dinara, uvećan za advokatske troškove (oko 50.000 dinara), izvršiteljsku naknadu (takođe oko 50.000 dinara), te poštarinu, dostave i druge "sitnice", rezultirao je time da je dužnik ukupno platio preko 600.000 dinara. Dragan napominje da je, iako je na papiru dug bio pola miliona, na kraju bio u plusu, ali ne onoliko koliko je očekivao.
Najveće greške poverilaca i saveti
Dragan ističe da su njegove najveće greške bile pretpostavka da je izvršitelj "magična agencija za brzu naplatu" i neznanje o tome da mora sam da pokrene mnoge procese, uključujući zahtev za refundaciju troškova i obračun kamate. Mnogi poverioci ne traže povrat predujmljenih troškova ili ne obračunavaju kamatu na koju imaju pravo, misleći da se sve dešava automatski.
"Ako ne proveravaš, može da ti promakne i da ne naplatiš ono što ti sleduje. Nema automatskog transfera", upozorava Dragan.
Zaključak je jasan: naplata duga putem izvršitelja se isplati, ali zahteva vreme, živce i finansijska sredstva za početne troškove. Poverioci moraju biti spremni da unapred pokriju troškove, pažljivo prate svaki dokument i budu informisani o svim pravima koja im pripadaju. "Izvršni postupak" nije jednostavan proces, već "avantura" puna papirologije i rokova. Znanje je ključno da bi se na kraju ostvarila puna naplata.
Ostavi komentar