Ukoliko se osećate bespomoćno, nemate volje i energije, lako "planete" i svi su vam krivi, vrlo verovatno se suočavate sa posledicama široko rasprostranjenog "burnout-a"
Ovaj sindrom označava sagorevanje u psihičkom smislu, odnosno nagomilano nezadovoljstvo koje se javlja kao posledica hroničnog stresa.
Prema evropskim istraživanjima, 25 odsto zaposlenih obolelo je od ovog sindroma i nakon toga nisu bili u mogućnosti da adekvatno obavljaju svoju delatnost. Procene su i da se 60 odsto građana u Srbiji suočava sa ovim stanjem ili se sa njim srelo ili mu je veoma blizu.
"Kada zaposleni dođe u takvo stanje, to ne znači da treba da menja posao ili da traži drugi, već da potraži pomoć psihologa, što je u Srbiji i dalje tabu tema", rekla je nedavno psiholog i docent na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Milica Vukelić.
Konsultant Olga Svoboda objasnila je koji su to simptomi sindroma sagorelosti - zaposleni kasne, nisu u stanju da rade, ne dolaze na posao, uzimaju bolovanje i samim tim ne postižu da urade sve ono što je u opisu njihovog radnog mesta.
"Pojavljuje se i osećaj manje vrednosti i dolazi do pada u svakom pogledu. Svaka kompanija kojoj je stalo do toga da bude uspešna, mora da zna da može da bude uspešna samo onda ako su zaposleni zadovoljni. Odatle kreće potreba da se radnicima ukaže stručna pomoć na vreme kako ne bi došlo do sagorelosti", rekla je Svoboda.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Greške, kašnjenje na posao, povlačenje u sebe...
"Burnout" često prevodimo kao pregorevanje, sagorevanje, ili izgaranje na poslu. Javlja se kao odgovor na preterani i prolongirani stres koji pojedinac svakodnevno trpi na poslu, i to je faza koju karakteriše psihička, fizička ili sveopšta iscrpljenost.
Simptomi su najčešće iscrpljenost, nesanica, promena apetita, pad imuniteta, glavobolja, visok pritisak… Tu su i osećaji praznine, poremećaji koncentracije, zaboravljanje, nervoza, preosetljivost… Na poslu se smanjuje efikasnost i povećava broj grešaka pri radu, a često dolazi i do povećanog odsustvovanja sa posla, kašnjenja na posao, povlačenje u sebe, izolacije od drugih...
- Ljudi nemaju koncentraciju na poslu, ne mogu da se upuste u aktivnosti sa porodicom i prijateljima, razdražljivi su, imaju ispade u ponašanju i poremećen san i apetit. Takođe, mnogi nemaju volju i energiju za rad, sve im je besmisleno, a najteže dijagnoze su svakako kod onih pacijenata koji posegnu za alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama - rekla je nedavno za "Blic Biznis" dr sci. med. Petar Vojvodić.
Saveti
Dobra vest je da se, uz određene promene u svojoj svakodnevnici, možete uspešno izboriti sa sagorevanjem. Zato, primenite sledećih pet saveta:
- Ako je posao kojim se bavite najčešći uzrok stresa, onda je vrlo važno da promenite ono što vas čini nezadovoljnim.Pokušajte dan započeti sa najtežim i najizazovnijim zadatkom, sve posle biće lakše.
- Stručnjaci navode i da je dobro smanjiti unos kofeina jer on povećava rizik od anksioznosti (osećaj potištenosti i tuge). Navode i da treba redovno vežbati, a nakon stresnog dana prošetatati. Dobro je i nalaziti svaki mogući način za iskren smeh, ali i raditi neke opuštajuće stvari zbog kojih bi zaboravili na posao.
Za kraj, dobra ozganizacija je ključ, jer se pokazalo da previše obaveza uz lošu organizaciju najčešće i dovode do burnout sindoroma.
Ostavi komentar