Šta je isplativije za hlađenje - klima ili toplotna pumpa?

Sve češći toplotni talasi u Evropi ubrzavaju promene u načinu na koji domaćinstva i institucije razmišljaju o hlađenju prostora, pa klima uređaji i toplotne pumpe postaju sve važniji deo svakodnevnog života.

Stručnjaci upozoravaju da se klima uređaji u mnogim sektorima već smatraju neizbežnim, posebno u bolnicama, domovima za stare i školama. Istovremeno, raste interesovanje za toplotne pumpe kao energetski efikasniju alternativu koja može služiti i za grejanje i za hlađenje.

Toplotne pumpe funkcionišu tako što prenose toplotu umesto da je stvaraju, što ih čini štedljivijim rešenjem u poređenju sa klasičnim sistemima grejanja. Posebno su zanimljivi modeli vazduh–vazduh, koji mogu i da hlade prostor na način sličan klima uređajima, jer uklanjaju toplotu iz unutrašnjosti objekta i izbacuju je napolje.

Njihova popularnost u Evropi značajno raste. U pojedinim zemljama zabeležen je rast prodaje od oko 25 odsto, dok je u nekim tržištima, poput Ujedinjenog Kraljevstva, rast i znatno veći.

Razlog je kombinacija energetske efikasnosti, dugoročne uštede i sve veće potrebe za sistemima koji mogu da rade tokom cele godine. Ipak, i klima uređaji i toplotne pumpe imaju uticaj na potrošnju električne energije i životnu sredinu.

Procene pokazuju da hlađenje prostora čini značajan deo globalne potrošnje struje, dok rashladni gasovi dodatno doprinose emisijama štetnih gasova. Takođe, oba sistema izbacuju toplotu u spoljašnju sredinu, što u urbanim zonama može dodatno povećati temperaturu.

Zbog toga stručnjaci sve više naglašavaju značaj kombinovanog pristupa - korišćenje efikasnih uređaja, ali i tzv. pasivnih metoda hlađenja. To uključuje roletne, zastore, provetravanje u hladnijim delovima dana i smanjenje nepotrebne potrošnje energije u domaćinstvu. Uprkos izazovima, trend je jasan - tržište hlađenja i grejanja se brzo menja, a toplotne pumpe i klima uređaji postaju ključna tehnologija u prilagođavanju novim klimatskim uslovima.

PREPORUKA

Greška koju mnogi prave kada koriste klimu i tako potroše duplo više struje

savet

Jedna greška u inostranstvu može da vas košta i više od 50.000 dinara - Evo šta nikako ne smete da radite u autu

vest

Koliko stvarno košta grejanje na toplotnu pumpu?

savet

Stručnjaci objašnjavaju da razlika u potrošnji između ova dva uređaja nije velika, jer oba funkcionišu na sličnom principu. Kod savremenih inverter klima uređaja potrošnja se najčešće kreće između 0,5 i 1,5 kilovat-sati po satu rada, u zavisnosti od snage uređaja i veličine prostora koji se hladi. Slična situacija je i kod toplotnih pumpi vazduh - vazduh, koje pri hlađenju troše približno istu količinu električne energije, a u pojedinim slučajevima mogu biti i nešto efikasnije.

Ipak, ono što pravi najveću razliku u potrošnji nije sam uređaj, već uslovi u kojima radi. Na potrošnju značajno utiču izolacija objekta, spoljašnja temperatura, željena unutrašnja temperatura, ali i kvalitet i starost uređaja.

Toplotne pumpe imaju dodatnu prednost jer, osim hlađenja, služe i za grejanje, i to vrlo efikasno, pa se često smatraju dugoročnijim rešenjem. Sa druge strane, klima uređaji su jednostavniji za ugradnju i obično jeftiniji kao početna investicija. Zaključak je da kada je reč o samom hlađenju, nema velike razlike u potrošnji struje između klime i toplotne pumpe. Izbor između ova dva sistema zato se sve više svodi na potrebe domaćinstva, budžet i dugoročne planove korišćenja.