Šta se dešava kada više ljudi hoće da legalizuje isti objekat?

U situacijama u kojima više osoba podnese zahtev za legalizaciju istog objekta, novi zakon o evidentiranju nelegalno izgrađenih objekata uvodi jasan administrativni postupak, čime pokušava da predupredi dugotrajne sudske sporove

Agencija za evidenciju nepokretnosti, umesto automatskog upisa prava, sprovešće skraćeni upravni postupak. Tokom tog postupka, sva zainteresovana lica biće pozvana da dostave relevantne dokaze: ugovore, potvrde, dokaze o ulaganju i plaćanju, piše portal Biznis.rs

- Agencija će potom proceniti osnovanost svakog zahteva i odlučiti kome pripada pravo. Ukoliko ne postoji dovoljno dokaza, postupak može biti obustavljen ili će stranke biti upućene da svoje pravo utvrde pred sudom. Ovaj mehanizam trebalo bi da spreči zloupotrebe, kao što su konkurentske prijave stanara i investitora ili sporovi između naslednika, ali i da obezbedi da pravo dobije onaj ko zaista ima osnov - ističu pravnici iz advokatske kancelarije Stojković Advokati.

Novi zakon unosi red u katastar

U Srbiji postoji oko 2,1 milion nelegalizovanih objekata, a rešavanje tog problema dosadašnjim tempom (oko 40.000 predmeta godišnje) zahtevalo bi čak 40 godina. Vlada Srbije je, s ciljem ubrzanja procesa i uvođenja reda, pripremila novi zakon koji fundamentalno menja pristup problemu "divlje gradnje".

Iako na prvi pogled deluje kao još jedan pokušaj "legalizacije nelegalnog", ovaj put su pravila stroža, a posledice ozbiljnije. Novi propis, koji će se uskoro naći pred poslanicima, ne koristi dosadašnji termin "ozakonjenje", već uvodi pojmove kao što su "upis objekata izgrađenih suprotno propisima" i "uspostavljanje prava svojine Republike Srbije nad zemljištem" ispod tih objekata.

Država novim propisom nudi mogućnost da se nelegalno izgrađeni objekti uvedu u zvanične registre i time dobiju pravni status, čak i ako nikada nisu imali građevinsku dozvolu.

- Međutim, to ne znači da će svi objekti automatski biti priznati niti da će svi vlasnici steći pravo svojine. Novi zakon uvodi jasne kriterijume i postupke koji bi trebalo da spreče masovne zloupotrebe i da konačno uvedu red u haotičnu evidenciju nepokretnosti - objašnjavaju advokati.

Ko sada ima pravo na prijavu?

Jedna od najvećih novina je širenje kruga lica koja mogu da pokrenu postupak evidentiranja nelegalnog objekta. To više nisu samo formalni vlasnici. Prema predlogu zakona, prijavu mogu podneti:

• Zakupci ili korisnici koji imaju pravni interes.
• Investitori (u slučaju celih zgrada).
• Stanari koji žele da upišu posebne delove objekta.
• Lica koja su kupila stanove ili kuće koji nisu upisani u katastar.