Poljoprivreda može biti značajna poslovna prilika, ali izbor kulture u koju će se uložiti novac zavisi od početnog kapitala, troškova proizvodnje, vremena čekanja na prvi prihod i mogućnosti plasmana na tržištu.
Prema istraživanju Kamatice, orah, lešnik i ren predstavljaju tri različite investicione mogućnosti: dok su orah i lešnik dugoročna ulaganja koja zahtevaju strpljenje, ren može doneti prihod znatno brže, ali podrazumeva intenzivniji rad i obezbeđen plasman.
Orah - dugoročna investicija koja zahteva strpljenje
Podizanje plantaže oraha zahteva značajan početni kapital. Ulaganje u jedan hektar može iznositi od 12.000 do 15.000 evra, ukoliko proizvođač već poseduje zemljište. U ove troškove ulaze sadnice, priprema zemljišta, ograđivanje i sistem za navodnjavanje. Orah počinje da rađa nakon nekoliko godina, ali se ozbiljniji komercijalni prinosi uglavnom očekuju između sedme i desete godine, dok puna rodnost može nastupiti i kasnije.
U savremenim zasadima prinos može dostići približno 2,5 do 4,2 tone po hektaru, u zavisnosti od sorte, starosti stabala i uslova proizvodnje. Redovni troškovi obuhvataju đubrenje, zaštitu od bolesti i štetočina, orezivanje, navodnjavanje, berbu i skladištenje. Prednost ove kulture je dug proizvodni vek, jer pravilno održavani zasadi mogu donositi rod nekoliko decenija, ali proizvođač mora biti spreman na višegodišnje ulaganje pre ostvarivanja značajnijeg prihoda.
Lešnik - ulaganje sa dobrim tržišnim potencijalom
Lešnik predstavlja nešto pristupačniju dugoročnu investiciju, a prve prihode može doneti ranije nego orah. Podizanje jednog hektara zasada, prema okvirnim procenama, može koštati od 5.500 do 7.500 evra, u zavisnosti od sadnog materijala, pripreme zemljišta i potrebne infrastrukture. Prvi značajniji komercijalni rod očekuje se uglavnom u petoj ili šestoj godini, dok puna rodnost najčešće nastupa između devete i dvanaeste godine.
U punoj proizvodnji prinos može iznositi oko 2,5 do tri tone po hektaru, a u povoljnim uslovima i više. Godišnji troškovi proizvodnje u punoj rodnosti mogu dostići oko 2.000 do 2.500 evra po hektaru. Lešnik ima prednost zbog široke primene u prehrambenoj i konditorskoj industriji, a proizvođači ga mogu prodavati u ljusci ili kao očišćeno jezgro. Mogućnost skladištenja suvog ploda pruža im i priliku da sačekaju povoljnije tržišne uslove.
Ren - brži povrat ulaganja, ali više fizičkog rada
Za razliku od ove dve voćne kulture, ren omogućava znatno brže ostvarivanje prihoda, jer se proizvodi u jednogodišnjem proizvodnom ciklusu. Ulaganje u jedan hektar može iznositi približno 4.000 do 5.000 evra, dok prinos, u zavisnosti od agrotehnike i uslova proizvodnje, može biti između četiri i osam tona.
Ipak, proizvodnja rena zahteva dosta fizičkog rada, posebno tokom održavanja zasada i vađenja korena. Dodatni troškovi nastaju prilikom čišćenja, sortiranja i transporta. Zarada u velikoj meri zavisi od kvaliteta proizvoda i mogućnosti prodaje. Kao primer tržišnih cena, kako istražuje Kamatica, pojedini domaći proizvođači navode da ren prve klase prodaju po 600 dinara za kilogram na veliko, dok se druga klasa prodaje po 400 do 500 dinara.
Ove cene, međutim, ne predstavljaju garantovanu otkupnu cenu, već zavise od konkretnog tržišta i dogovora sa kupcima. Dodatna mogućnost zarade postoji kroz preradu i pakovanje rena, ali takav način poslovanja zahteva nova ulaganja u opremu, ambalažu i distribuciju.
PREPORUKA
Kako da uzgojem biljke dođete do prihoda od 5.000 € sa minimalnim ulaganjem?
vest
Top 10 ideja za zaradu od poljoprivrede - Kako i mali plac može da donese prihod?
biznis
7.000 € po hektaru, a potražnja za biljkom ogromna - Evo šta se isplati da gajite
vodic
Šta se najviše isplati?
Poređenje ove tri kulture pokazuje da ne postoji univerzalno najisplativiji izbor. Ren zahteva manje početnog kapitala i omogućava brži povrat uloženog novca, ali nosi veće zahteve u pogledu fizičkog rada i organizacije prodaje.
Lešnik predstavlja dugoročnu investiciju sa razvijenim tržištem, dok je orah namenjen proizvođačima koji raspolažu većim kapitalom i mogu da čekaju više godina na ozbiljniju zaradu.
Konačna isplativost zavisi od kvaliteta zemljišta, dostupnosti vode, ostvarenog prinosa, tržišnih cena i organizacije prodaje. Zbog toga je pre početka proizvodnje neophodno napraviti detaljnu računicu svih ulaganja i troškova.
Najisplativija kultura nije nužno ona koja donosi najveći prihod, već ona kod koje su proizvodni rizici, troškovi i mogućnosti plasmana najbolje usklađeni.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar