Iako je tek počelo leto, a u Srbiji temperature idu i do 40 stepeni, sada je period godine kada mnogi razmišljaju o kupovini ogreva za zimu. Takođe, stručnjaci savetuju da se ogrev kupuje na vreme, jer u jeku sezone može doći do nestašica i viših cena
U ovo doba godine, ogrevni materijali poput drva, pelete ili uglja često su povoljniji, nego kada se približi jesen i hladnije vreme.
Mnogi zato požure da pokušaju po što povoljnijim cenama da se obezbede i da mirno dočekaju grejnu sezonu.
Prema dostupnim cenama na internetu, za jedan prostorni metar drva za ogrev, potrebno je u proseku izdvojiti od 6.000 do 9.000 dinara, ali cena može biti i značajno viša kod nekih prodavaca.Cena ogrevnog drveta varira u zavisnosti od vrste – bukva, hrast, cer, grab… kao i regiona.
Dakle, za recimo 10 metara drva, oni koji se greju na ovaj način moraće da izdvoje bar oko 60.000 dinara.
Cena peleta u zavisnosti od proizvođača, kvaliteta i drugih svojstava, kreće se od oko 27.000 do 32.000 dinara po paleti.
Paleta peleta teži 1.050 kilograma. Ako pretpostavimo da je prosečnom domaćinstvu za zimu potrebno barem tri palete, za grejnu sezonu potrebno je izdvojiti minimum oko 80.000 dinara.
Cena uglja, prema dostupnim podacima, kreće se između 18.000 i 23.000 dinara po toni, takođe, u zavisnosti od vrste uglja i regiona.
Ako se za računicu uzme pet tona uglja za grejnu sezonu, za ovu vrstu ogreva građani moraju da izdvoje oko 90.000 dinara.
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić za Danas kaže da je u ovom trenutku snabdevenost tržišta jako dobra.
„Svih vrsta drvnih goriva ima u dovoljnim količinama na svim stovarištima u zemlji. S tog aspekta nema nikakvih problema“, navodi on.
Što se tiče cena, Glavonjić ističe da su one stabilne.
„Poslednja blaga korekcija cena peleta naviše bila je početkom aprila i od tada do danas, već četvrti mesec, cene su na istom nivou. Što se tiče ogrevnog drveta, njegove cene su na najvećem broju stovarišta kao i u oktobru prošle godine“, kaže on.
U zavisnosti od regiona, cene ogrevnog drveta kreću od oko 6.500 dinara u Vranju do 9.700 u Beogradu i Novom Sadu, napominje naš sagovornik.
„Severni deo zemlje ima značajno više cene u odnosu na jug i na istok. U centralnom delu cene se kreću od 8.000 do 8.500 dinara. A ako se kupuje količina od preko pet metara onda se cene mogu i sniziti“, poručuje Glavonjić.
Cene peleta, prema njegovim rečima, najviše zavise od klase.
„Cene peleta su u rasponu od 26.000 do 28.000 dinara za A2 klasu kvaliteta, a za A1, odnosno za bolji kvalitet, cene su između 30.000 i 32.000 dinara“, dodaje on.
Kada je pravo vreme za kupovinu ogreva?
U ovom trenutku nema pravila da li će potrošači proći jeftinije ako ogrev kupe sada, nego ako budu kupovali ogrev u oktobru ili novembru, ukazuje Glavonjić.
„Poslednje tri zime bile su izuzetno blage i u tom periodu su potrošači kupovali značajno manje količine ogreva jer su im ostajale neutrošene količine. To je značajno oborilo potražnju, zbog čega su cene bile nelogično niže u novembru i decembru nego što su bile u aprilu iste godine“, podseća on.
Ipak, njegova preporuka je da potrošači kupuju ogrev na vreme, posebno drvo.
„Njega treba kupiti već u aprilu ili maju, onaj ko nije tada, bolje i sada u junu i julu, nego da čeka septembar. Razlog nisu samo cene, već to što drvo u sebi ima vodu i njemu je potrebno nekoliko meseci da se prosuši i da se tako koristi tokom zime“, objašnjava on.
Kada je reč o peletu, ista je preporuka.
„I njega je bolje kupovati pre oktobra iz prostog razloga što može da se desi da u oktobru dođe do nove korekcije cene naviše. Fabrike su u poslednje tri godine poprilično iscrpljene, mnoge su radile sa gubitkom i one sada prodaju pelet po cenama koje su neznatno više u odnosu na troškove proizvodnje. Zato može da se dogodi da cene budu blago povećane u oktobru“, upozorava Glavonjić.
Ogrev je, kako navodi, sezonska roba i može da se desi da imamo nagli skok potražnje.
„To se dešavalo pre korone ili neposredno posle, što je uvek rezultiralo rastom cena. Nagli skok potražnje kada, ogroman broj potrošača pohrli na stovarišta da kupuje ogrev, može da dovede do toga da se stovarišta isprazne za nedelju dana i dok se obnove zalihe tu prvo prođe neko vreme, a kao drugo, uvek bude skuplje“, zaključuje Glavonjić.
I stručnjak za energetiku Miodrag Kapor smatra da je najbolje vreme za kupovinu uobičajeno kraj proleća ili početak leta.
„Najbolje je u peridou maj-jun, kako bi i drvo imalo vremena da se osuši pre sezone grejanja. Pre zime, odnosno u periodu septembar-oktobar, cene počinju da skaču i do 10 odsto. A i rizik je slabija suvoća drveta kao i veća tražnja“, upozorava on.
Kapor, takođe, ističe da drveta, peleta i uglja ima u dovoljnim količinama i da nema nestašica kao protekle sezone. On dodaje i da su građani zbog protekle blage zime ostali sa pristojnim zalihama čvrstog ogreva.
Koja vrsta ogreva je najisplativija?
Kapor ističe pelet, kao potencijalno najisplativiju vrstu ogreva.
„Od tri navedena ogreva, pelet pruža „best‑buy“ komparativno gledajući u pogledu energetske efikasnosti sa 4–5 kWh/kg, emitovanja štetnih čestica jer nudi manje ugljenisanja i kontrolisano sagorevanje, kao i komfora. I cena mu je sada konkurentna“, objašnjava naš sagovornik.
Što se tiče drveta, on ukazuje da su neke vrste kao bukva ili hrast skuplje nego prošle godine.
„U proseku cene su porasle za 15 do 25 odsto. Ako ima gde da se uskladišti suvo drvo, može biti povoljno“, navodi Kapor.
Kako naglašva, i ugalj je ove godine skuplji za 17 do 28 odsto u odnosu na 2024, a očekuje se dodatno poskupljenje na jesen.
„Osim toga, lignit kao najnekvalitetniji ugalj, komparativno emituje najviše štetnih emisija. Ipak, ako domaćinstvo poseduje adekvatnu peć, to može biti opcija“, pojašnjava on.
Na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine ogreva?
Kapor podseća da na ukupnu cenu ogreva utiču i prevoz i slaganje, kao i skladištenje.
„Za skladištenje je potrebno imati natkriven prostor s dobrom ventilacijom, posebno za drvo i pelet“, savetuje on.
Dodatno, on poručuje da treba obratiti pažnju na vlažnost drveta.
„Idealno da bude manje od 20 odsto. Sveže iscepano drvo zauzima više prostora, sagoreva neefikasno i stvara više dima. Bitna je i vrsta drveta, bukva i hrast daju više kalorija i duže ‘vuku’. Vrste kao grab i cer su niža cena, ali manje i greju“, upozorava Kapor.
Ako je u pitanju pelet, treba voditi računa o kvalitetu.
„Standardizovan je najsigurniji (ENplus A1/A2). Poželjno je da kupac proveri sadržaj pepela i vlage, poželjno je da bude manje od 10 odsto, kao i da pita za sertifikat peleta“, savetuje Kapor.
Što se tiče uglja, on navodi da treba proveriti poreklo uglja i da li je lignit, koji je lošijeg kvaliteta ili mrki koji je boljeg kvaliteta.
„Pri izboru se obraća pažnja na emisiju i kompatibilnost sa peći“, zaključuje Kapor.
Ostavi komentar