„Fijat“ posustaje u Kragujevcu - treća smena i dalje na čekanju

Sindikat najavljuje skoro uvođenje treće smene i pregovore o povećanju plata, dok se fabrika suočava sa nedostatkom delova, angažovanjem stranih radnika i rastućom potražnjom za električnim modelima.

Treća smena u proizvodnji električnog modela automobila „grande panda” u fabrici „Fijat krajsler automobili Srbija” (FCA) u Kragujevcu, kako je ranije i najavljeno, trebalo bi do kraja godine da postane operativna. To se zasad još nije u potpunosti ostvarilo, ističu iz Samostalnog sindikata „FCA Srbija”, jer radnici najpre treba da prođu sve obuke, što zahteva sam proces proizvodnje.

-  Ne mogu odmah da uđu u rotaciju, pa da se desi da iz treće smene, koja nije potpuna, dođu da rade u prvoj smeni. To bi onda bilo pogubno po samu proizvodnju. Za sve to je potrebno vreme, ali biće operativna do kraja godine - ističe Ivan Ristić, predsednik sindikata, ali i dodaje da i kada treća smena u fabrici bude krenula u rotaciju, neće proizvoditi isti broj automobila. - To je sasvim normalno, sve je stvar rutine. Biće potrebno vreme da se dosegne isti tempo proizvodnje kao u prve dve smene - dodaje on.

Kada je reč o nepovoljnom uticaju recesije na dobavljački lanac u Srbiji, i u „Fijatu” u Kragujevcu katkad se oseća kriza.

- Zbog čestih problema sa logistikom u fabrici imamo neplanirane zastoje u procesu proizvodnje. To nije do nas, nego stvar koja se tiče dobavljača i logistike. Rešava se u hodu, ali zastoj od oko dva sata na proizvodnoj liniji u toku osam sati rada, zbog nedostatka nekog dela za automobil, jeste problem. Nadamo se da će toga biti sve manje - otkriva Ristić.

U fabrici „Fijat” radi više od 3.000 radnika. Većina ih je na neodređeno, ali ima i onih na određeno vreme. Novost je angažovanje radnika preko agencija za zapošljavanje, što je po Zakonu o agencijskom zapošljavanju moguće. Preko tih međunarodnih agencija, koliko sindikati imaju saznanja, angažovani su Nepalci. „Fijat” tako po zakonu može da zaposli 10 odsto takvih radnika, a to je najviše 300 njih.

- Nepalaca ima sve više. Ima ih u Kragujevcu, čak i u drugom firmama, ne samo u našoj fabrici. Nisu loši radnici, ali naši zaposleni izražavaju revolt, jer smo imali incidente u fabrici, mada su probleme pravili Marokanci, konkretno - navodi Ristić, podsećajući da je to sve ipak problem, jer država kao vlasnik fabrike automobila sa udelom od 33 odsto, i pored toga što su poslodavcu date subvencije za zapošljavanje, danas upošljava radnike iz Nepala koji obaraju cenu rada.

- Posle svi čude što naši radnici neće da rade za niže plate. Pošto Nepalci rade za plate niže od naših, to je vrhunac cinizma, a time su ugroženi i radnici iz Srbije. Strani obavljaju najprostije poslove u fabrici - dodaje Ristić.

PREPORUKA

Marokanci stigli u kragujevački Fijat kao ispomoć

analiza

Vozači razočarani, evo koliko traje baterija na grande pandi

vest

Svetski automobilski gigant na kolenima

vest

U pogonu u Kragujevcu, podsetimo, rade i radnici iz „Stelantisove” fabrike iz Maroka i radnici iz Italije.

U sindikatu kažu da uskoro očekuju pregovore sa poslodavcem u vezi s povećanjem zarade koje bi važilo od naredne godine. Biće reči i o isplati novogodišnjeg bonusa, najavljuje Ristić.

- Treba uskoro da sednemo na razgovore o povećanju plata. Već smo imali korekciju zarade, što je bilo na neki način u vezi i sa povećanjem minimalne zarade, iako naši radnici ne primaju minimalac. Njima je sada u bruto iznosu plata veća za oko 7.300 dinara, koliko je, recimo, dobio najniži platni razred - ističe predsednik Samostalnog sindikata „FCA Srbija”.„Fijat” uvek isplaćuje i novogodišnje bonuse za radnike, u visini neto primanja, ali postoje kriterijumi, a osnovni je prisutnost na poslu.

- Bonus ne dobijaju svi, jer naši radnici vrlo često idu na bolovanje. Inače, osnovna zarada je oko 80.000 dinara, ali bez rada subotom i prekovremenog rada - napominje Ristić.

Na tržištu su i dalje traženi električni i, još više, hibridni modeli „Fijatovih” automobila. Kompanija ima i oko deset odsto proizvodnje električnog „citroena C3”.

- Stoga, nismo ugroženiji recesijom u evropskoj auto-industriji. U sledećoj godini će se uvećati proizvodnja „citroena C3”, a plan je da se u toku 2026. godine proizvodi oko 40.000 takvih vozila - najavljuje Ristić.