Četvrtina zaposlenih tokom odmora razmišlja o poslu

Pogrešna je kultura da je rad tokom godišnjeg dokaz odgovornosti, lojalnosti i posvećenosti, prenosi „Infostud”

Godišnji odmor direktno utiče na naše zdravlje, i kratkoročno i dugoročno.Prema nalazima Svetske zdravstvene organizacije, više od 700.000 ljudi je umrlo od šloga i srčanih problema povezanih sa brojem radnih sati. Najviše su pogođeni sredovečni zaposleni i stariji muškarci, pokazali su podaci iz 2016.

Rad više od 50 sati nedeljno postao je na kraju ključni faktor koji povećava rizike od oboljevanja srca. Nisu u pitanju samo fizički poslovi kao rizični: tokom kovid zatvaranja, broj radnih sati zaposlenih od kuće se čak povećao za 10 odsto prema nalazimo Svetske zdravstvene organizacije.Sem velikog broja sati, postoji još jedan poguban trend: rad tokom godišnjeg odmora. Prema istraživanju koje „Forbes” navodi, oko 70 odsto zaposlenih se tokom godišnjeg odmora uključuje u posao, od kojih 60 procenata kaže da to rade zbog očekivanja nadređenog, a 55 odsto navodi da se osećaju isključeno ili da nešto propuštaju, ako se radno ne angažuju na odmoru. Često i sami zaposleni imaju određenu vrstu zavisnosti od toga da proveravaju mejlove, da se priključe na „zum” sastanak, rešavaju probleme telefonom dok su na odmoru.

Pogrešna je kultura, duboko utemeljena, da je rad tokom godišnjeg odmora dokaz odgovornosti, lojalnosti i posvećenosti, prenosi „Infostud”.

Sada je već dokazan uticaj odmora na naše zdravlje, ali ipak 23 odsto zaposlenih ne može da prestane da misli o poslu dok se velika većina i aktivno uključuje, navela je Američka asocijacija psihologa. Iz mnogo razloga, ljudima je teško da se potpuno „isključe”, a upravo to je jedini način da se od godišnjeg odmora uzme ono za šta on služi.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Kako godišnji odmor utiče na zdravlje?

Smanjuje rizik od mnogih bolesti poput visokog krvnog pritiska, visokog nivoa šećera i holesterola u krvi, kardiovaskularnih bolesti, poremećaja metabolizma, anksioznosti… Dokazan je „aha efekat” ili nailazak ideja, rešenja problema i inicijativa isključivo u vreme „mirovanja” mozga, odnosno onda kad se ne razmišlja aktivno o problemu niti kad postoji nervna napetost oko njega. Kvalitetan odmor donosi inspiraciju i dodatnu konstruktivnu energiju koja se, nakon odmora, prenosi i na rad.