Podaci Evrostata pokazuju stanje i u našoj zemlji
Prema podacima Evrostata, lane su izdaci za hranu i stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva činili gotovo dve petine (39,7 odsto) ukupnih izdataka domaćinstava u Srbiji. I nismo po tome evropski rekorderi, kao što se to često može čuti među domaćim ekonomistima. Slovaci imaju veće izdatke od nas – 48,3 odsto, što je približno polovini svih izdataka koji se izdvajaju za egzistencijalne potrebe – hranu i stanovanje.
Štaviše, građani nekih najrazvijenijih zemalja EU, poput Francuske, približni su Srbiji. U Italiji se izdvaja 38 odsto, a u francuskoj 38,3, što znači da imaju neznatno niže izdatke za ovu kategoriju roba i usluga, navodi ekonomista Ivan Nikolić u analizi objavljenoj u novom broju publikacije „Mesečne analize i trendovi” (MAT).
Visok rast cena hrane tokom prošle godine pogodio je domaćinstva, posebno ona najsiromašnija. Dobar deo porodičnog budžeta troši se za hranu, dok je rat u Ukrajini u mnogim evropskim zemljama stvorio i veću potrošnju domaćinstava za stanovanje, električnu energiju i gas.
Nikolić navodi da je još interesantniji rezultat da je tokom prethodne tri godine samo mali broj zemalja uspeo da smanji relativni udeo ovih izdataka u ukupnoj potrošačkoj korpi svojih građana. Srbija se našla među njima (relativni izdaci domaćinstava u Srbiji za hranu i stanovanje u 2022. bili su za 1,1 procentni poen niži nego 2019. godine). Prosečno domaćinstvo u ovom periodu u EU27 je upravo za taj relativan iznos više trošilo za hranu i stanovanje nauštrb nekih drugih izdataka. U odnosu na 2012. rezultat za Srbiju je znatno povoljniji (ovde je udeo izdvajanja za hranu, stanovanje, električnu energiju, gas i druga goriva u ukupnim izdacima domaćinstava smanjen čak za 4,8 procentnih poena). Evidencija Evrostata sugeriše da su u Evropi u ovom periodu samo Rumuni relativno uspešnije popravljali životni standard svojim građanima. Nasuprot Rumunima je Slovačka, gde je struktura potrošnje domaćinstava drastično pogoršana poslednjih godina (Slovaci trenutno približno polovinu svih izdataka izdvajaju za egzistencijalne potrebe, hranu i stanovanje).
I što se tiče poređenja agregata upotrebe bruto domaćeg proizvoda, Srbija je zabeležila zadovoljavajuće performanse. Visoko je rangirana u pogledu stvaranja dodate vrednosti, koja u proseku znatno brže međugodišnje raste u odnosu na evropski prosek.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
„Ali ključni ekonomski problem Srbije u ovom trenutku je kriza u Nemačkoj, i pojedinim zemljama koje su nam bitni spoljnotrgovinski partneri. Primera radi, zaključno s trećim tromesečjem ove godine u odnosu na prosek 2019. bruto dodata vrednost u Nemačkoj gotovo da stagnira (realno je uvećana 0,6 odsto), u Austriji je veća 0,4 odsto, dok Češka ekonomija u ovom periodu nije ni generisala realnu dodatu vrednost”, navodi Nikolić.
Opredeljenost ekonomske politike u Srbiji da većim fiksnim ulaganjem ubrza privrednu aktivnost imala je pozitivan ishod. On je potvrđen pre svega u rezultatu izvoza. Naime, prema rastu izvoza roba i usluga tokom prethodne tri godine Srbija je ubedljivo najbolja u Evropi (kumulativni rast izvoza robe i usluga od 2019. zaključno sa trećim tromesečjem je veći za 73,9 odsto). Posmatrano od 2012. godine jedino Irska ima bolji rezultat. Opet, i po ovom indikatoru čudi saznanje da je Nemačka zajedno sa Francuskom i Finskom po realizovanim izvoznim prihodima na evropskom začelju. Zemlje koje su donedavno bile motor evropske privrede postale su „preko noći” njene kočnice.
Ostavi komentar