OGLAS ZA POSAO
Tražimo novog člana tima.
OGLAS ZA POSAO
Kamatica u TOP 50 Internet sajtova Srbije
Newsletter
Informišite se o najpovoljnijim ponudama finansijskih institucija.
Komentari posetilaca
22.10.2007
Sve informacije stručno prikazane a ipak dostupne i razumljive širokom krugu korisnika. Inicijativa i obim pruženih informacija za svaku pohvalu.
Aleksandar Stanković
ostavite komentar

Lista pojmova

1. Žirant

Žirant je osoba koja jemči za vas i obavezuje se da će, ukoliko korisnik iz bilo kog razloga ne bude izmirivao svoje obaveze, nastaviti plaćanje.

2. Adekvatnost kapitala

To je odnos između kapitala i rizične aktive banke. Našim zakonom banka je obavezna da poslovanje obavlja tako da njena rizična aktiva (zbir aktive ponderisane kreditnim rizikom uvećan za ukupnu otvorenu deviznu poziciju) bude pokrivena kapitalom u iznosu od najmanje 12%.

3. Akcept

Akcept je izjava lica na koje se vuče menica, da će u roku dospeća menice na naplatu isplatiti menični dug u celini ili delimično. Ime akceptanta (lica koje isplaćuje menični dug) se nalazi na licu menice. Pre same naplate meničnog duga imalac menice podnosi je akceptantu na akceptiranje, tj. potrebno je da akceptant na licu menice napiše ''prihvatam'' ili ''priznajem'' i da se potpiše. Ovo je bitno zato što, neretko, menicu izdaje jedan pravni subjekat, a drugi pravni subjekt izmiruje obavezu iz te menice.

4. Akceptni nalog

Instrument obezbeđenja plaćanja. Koristi se u odloženim plaćanjima između pravnih lica.

5. Akcije

Vlasničke hartije od vrednosti čijom kupovinom se stiče vlasništvo nad delom kapitala akcionarskog društva. Svaka akcija sastoji se iz dva dela: plašta, koji sadrži osnovne podatke o samoj akciji (vrsta, naziv i sedište emitenta, iznos na koji glasi, broj akcija i ukupan obim emisije, prava iz akcije) i kupona, koji sadrži osnovne podatke o isplati dividende. Mogu biti obične akcije, koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu, pravo glasa na skupštini akcionara i pravo da, u slučaju likvidacije ili bankrotstva akcionarskog društva, raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija, odnosno prioritetne (povlašćene, preferencijalne) akcije, koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obične akcionare.

6. Akcijski fond

Državna institucija koja se bavi prodajom manjinskog paketa akcija. Akcijski fond je dužan da akcije koje su mu prenete proda najkasnije u roku od šest godina od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija.

7. Akontacija

Uplata unapred. Često se uzima i kao garancija plaćanja. U našoj zemlji se uobičajeno koristi za isplatu prve polovine plate zaposlenih.

8. Akreditiv

Pismo sa kojim se banka obavezuje prema drugoj ustanovi ili osobi da, po izvršenju ugovorenih obaveza, isplati određenu sumu u korist određene treće osobe. Dokumentarni akreditiv je efikasan instrument osiguranja plaćanja u međunarodnoj trgovini.

9. Aktiva

Čine je ili obrazuju sva sredstva u preduzeću pomoću kojih se obavlja zadatak preduzeća u oblasti proizvodnje, prometa ili usluga i ostvaruju ciljevi poslovanja. Čine je materijalna aktiva (materijalne vrednosti) i monetarna aktiva (novčane vrednosti i potraživanja). Aktiva je strana bilansa banke gde se knjiže njena ulaganja. Aktivne kamate su one koje dobija garant (banka) za pozajmljen novac.

10. Aktivne kamatne stope

Stope po kojima banke plasiraju svoja sredstva privredi i stanovništvu. Sve kamate koje čine prihode banke.

11. Aktuar

Stručnjak za ocenu finansijskih kretanja u budućnosti, procenu rizika, utvrđivanje adekvatnosti rezervi i ocenu solventnosti.

12. Amortizacija

Postepeno otpisivanje vrednosti imovine preduzeća, prema zakonskim propisima. Zakon određuje minimalni procenat vrednosti osnovnih sredstava za koji se mora umanjiti vrednost određenog sredstva, na osnovu njegovog korišćenja.

13. Anuitet

Novčani iznos koji određenog datuma dospeva za isplatu i koji se zajmodavcu plaća godišnje ili u kraćim vremenskim rokovima, na ime otplate zajma.
U načelu postoje dva oblika anuiteta:
1) konstantni - u jednakim iznosima
2) varijabilni (promenljiv) – menja se tokom perioda otplate
Anuitet čine dva dela: deo pripadajuće kamate i deo glavnice duga.

14. Aukcija

Javna prodaja izložene robe putem nadmetanja kupaca. Prodaju na aukciji vrši sam vlasnik, ili češće stručno lice - aukcionar. Prodaja se vrši onom kupcu koji ponudi najvišu cenu. Sistemom aukcije se mogu prodavati hartije od vrednosti (najčešće vlasništvo nad preduzećem).

15. Autorizacija

Automatizovani proces kojim izdavalac kartice (banka ili specijalizovana firma) odobrava finansijsku transakciju korisnika kartice.

16. Avans

Avans predstavlja iznos novca koji se daje ili traži unapred, pre obavljanja određenog posla, a čini deo ili ukupno potraživanje/obavezu u poslovnom odnosu koji će nastati u budućnosti.

17. Ček

Formalni dokument koji predstavlja bezuslovni nalog banci (trasatu) kod koje izdavalac čeka (trasant) ima račun, da po naredbi trećeg lica ili donosioca (remitenta) isplati u čeku navedenu vrednost.

18. Špekulacija

Radnja koja je usmerena ka ostvarivanju dobiti na osnovu očekivanih cenovnih razlika. U bankarskom svetu to se događa na području vrednosnih papira, stranih valuta, nepokretnosti,...

19. Štedni zapisi Narodne banke Srbije

Narodna banka Srbije izdaje elektronske hartije od vrednosti koje glase na ime i registruju se na vlasničkom računu u Centralnom registru. Kupci štednih zapisa Narodne banke Srbije mogu biti samo domaća fizička lica. Štedni zapisi se kupuju, odnosno iskupljuju (isplata pre roka dospeća) po dnevnoj diskontovanoj ceni, preko Komercijalne banke a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad, banaka članova Centralnog registra. Nominalna vrednost štednih zapisa isplaćuje se vlasnicima o roku dospeća.

20. Žiralni novac

Sredstva položena na račun kod banke kojima deponenti mogu raspolagati po viđenju, tj. bez ikakvog ograničenja, u svako doba i bez prethodnog otkazivanja.

21. Banka

Najčešće je akcionarsko društvo, koje ima dozvolu za rad od strane centralne banke određene zemlje. U skladu sa dozvolom ona može obavljati različite bankarske poslove (depozitne, kreditne, menjačke, kastodi, platni promet i sl.).

22. Bankarska garancija

Ugovor kojim se banka obavezuje da će primaocu garancije (poveriocu iz osnovnog ugovora) isplatiti određenu sumu novca ukoliko određeno treće lice (originalni dužnik) ne ispuni svoje obaveze o roku dospelosti.

23. Bankarski dan

Deo dana u kome banka obavlja poslove sa klijentima, za koje ima dozvolu od strane centralne banke.

24. Bankarski konzorcijum

Udruženje više banaka koje angažovanjem finansijskog kapitala realizuje različite kreditne poslove.

25. Bankarski sistem

Skup poslovnih banaka i centralne banke jedne zemlje.

26. Bankomat

Uređaj koji korisniku platne kartice omogućava podizanje gotovine sa računa u svako doba dana. Savremeni bankomati omogućuju i plaćanje mesečnih obaveza (električna energija, grejanje, telefon,...), kupovinu strane valute i uplate na račun.

27. Bazelski komitet za kontrolu banaka

Osnovan od strane guvernera centralnih banaka najrazvijenijih zemalja. Njegovi zaključci nemaju pravnu snagu, već predstavljaju preporuke. Redovno objavljuje osnovne standarde kontrole i daje preporuke na osnovu najbolje prakse, u očekivanju da ovlašćeni kontrolori to primene na način koji je pogodan za pojedinačne nacionalne sisteme. Formira zajedničke standarde kontrole u zemljama članicama. Najvažniji sporazumi koje je doneo ovaj komitet su Bazelski sporazum I i II.

28. Bazna inflacija

Bazna inflacija se obračunava na osnovu promena cena na malo robe i usluga koje se formiraju prema uslovima tržišta. Ne obuhvata cene sezonskih roba i usluga, kao ni cene robe koje su pod bilo kakvim režimom regulacije.

29. BELEX15

Indeks ponderisan tržišnom kapitalizacijom u slobodnom prometu. Sastoji se od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile kriterijum za ulazak u indeksnu korpu na Beogradskoj berzi.

30. BELIBOR (Belgrade Interbank Offered Rate)

Referentna kamatna stopa za dinarska sredstva ponuđena od strane banaka Panela, na srpskom međubankarskom tržištu. Računa se kao aritmetička sredina kotacija preostalih posle eliminisanja najviše i najniže stope, sa dva decimalna mesta.

31. Beokliring (Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti)

Institucija za registrovanje svih emitovanih hartija od vrednosti, kliring i saldiranje novčanih transakcija po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti, kliring i saldiranje hartija od vrednosti i za izvršavanje transakcija uz istovremeno plaćanje i isporuku hartija od vrednosti.

32. BEONIA (Belgrade Overnight Index Average)

Efektivna prekonoćna stopa izračunata kao ponderisani prosek svih prekonoćnih pozajmica na srpskom međubankarskom tržištu, koje su plasirale banke Panela, uključujući i plasmane date drugim bankama van Panela.

33. Berza

Institucija koja predstavlja mesto na kome se trguje različitim hartijama od vrednosti (akcijama, obveznicama i sl.).

34. Berzanski indeksi

Prosek cena hartija od vrednosti izražen u odnosu na utvrđenu bazičnu tržišnu vrednost prethodnog radnog dana berze. Indeks se koristi za analizu funkcionisanja berze. Najpoznatiji berzanski indeksi su DOW JONES, NASDAQ i FTSE.

35. Berzanski kurs akcija

Odnos tržišne cene akcije i njene nominalne vrednosti.

36. Berzanski posrednik

Pravna lica koja imaju dozvolu za pristup berzi i ovlašćeni su da sklapaju berzanske poslove kao kupci i kao prodavci. Posluju sa drugim ovlašćenim posrednicima, a predmet trgovine su hartije od vrednosti i roba koja je zvanično registrovana na berzi. Berzanski posrednici su brokeri, koji rade za tuđ račun, i dileri, koji rade za svoj račun.

37. Bilans stanja

Dvostrani finansijski izveštaj koji daje pregled aktive i pasive. Aktiva predstavlja sredstva a pasiva izvore sredstava, što automatski znači da strane bilansa moraju da budu u ravnoteži, jer zapravo prikazuju jednu istu stvar sa dva aspekta.

38. Bilans uspeha

Dvostrani pregled rashoda i prihoda u određenom vremenskom periodu. Ovaj računovodstveni izveštaj se sastoji od leve i desne strane (zbog toga je dvostrani pregled). Na levoj strani se beleže svi nastali rashodi – poslovni (nastali kao rezultat obavljanja redovnih poslovnih aktivnosti), finansijski (nastali kao rezultat promena kursa, kamatnih stopa i sl.), vanredni (nastali kao rezultat nepredvidivih okolnosti) i vanposlovni (nastali kao rezultat obavljanja dodatnih, sporednih poslovnih aktivnosti), dok se na desnoj strani beleže svi poslovni, finansijski, vanredni i vanposlovni prihodi. Sabiranjem stavki leve i desne strane bilansa uspeha dobijaju se ukupni rashodi i ukupni prihodi. Ako su ukupni prihodi veći od ukupnih rashoda – ostvaren je dobitak, a obrnuto – ostvaren je gubitak.

39. Blagajnički zapisi

Kratkoročne diskontne hartije koje emituje centralna banka s ciljem povlačenja viškova likvidnih sredstava iz bankarskog sektora. Njihovi kupci su isključivo banke.

40. Blanket

Neispunjen obrazac. Ček je najzastupljenija vrsta blanketa.

41. Blanko

Izraz koji se koristi pri popunjavanju nepopunjenog ili delimično popunjenog polja, dela ili celog dokumenta; prazno.

42. Blu čip akcije (Blue Chip)

Akcije velikih, poznatih i visoko rangiranih preduzeća, koja se odlikuju redovnim isplatama dividendi, kvalitetnim menadžmentom, dobrim plasmanima proizvoda i usluga.

43. Bondholder

Nerezident, vlasnik domaćih hartija od vrednosti.

44. Bonitet

Podrazumeva formalna i materijalna svojstva subjekta koja ga čine sigurnim dužnikom, bilo da je reč o banci u koju se ulažu sredstva ili o fizičkom/pravnom licu kome se daju krediti.

45. Broker

Berzanski posrednik kome se klijenti obraćaju kad žele da kupe ili prodaju vrednosne papire, odnosno realizuju određenu berzansku transakciju. Broker posluje u svoje ime i za tuđ račun; njegova zarada je provizija.

46. Brokerski poslovi

Poslovi koje obavlja brokerska kuća: trgovanje finansijskim instrumentima, pružanje savetodavnih usluga, vođenje portfelja hartija od vrednosti za račun korisnika usluga, poslovi na primarnom tržištu, naplata dividende i kamatnih kupona, zastupanje klijenata u skupštini akcionara, čuvanje hartija od vrednosti i sl.

47. CAMEL

Predstavlja jedinstveni sistem rangiranja banaka. Spisak kriterijuma za rangiranje: Capital adequacy (adekvatnost kapitala), Asset quality (kvalitet aktive), Management quality (kvalitet upravljačke strukture), Earnings (zarada) i Liquidity (likvidnost).

48. Cash flow

Slobodna novčana sredstva upotrebljiva za različite oblike angažovanja.

49. Cedent

Poverilac koji po osnovu nekog pravnog posla svoje potraživanje ili svoje pravo na vlasništvo ugovorom prenosi na drugo lice (na cesionara), o čemu dužnik ne mora biti obavešten. 

50. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHoV)

Institucija za registrovanje svih emitovanih hartija od vrednosti, kliring i saldiranje novčanih transakcija po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti, kliring i saldiranje hartija od vrednosti i za izvršavanje transakcija uz istovremeno plaćanje i isporuku hartija od vrednosti.

51. Cesija

Ustupanje potraživanja ili prava pismenom izjavom poverioca (cedenta) u korist novog poverioca (cesionara).

52. Cesionar

Reosiguravač koji preuzima deo rizika osiguravača - cedenta.

53. Ciljana inflacija

Stopa inflacije koju centralna banka planira za određeni period (najčešće godinu dana).

54. Datum valute

Datum kada je potrebno izvršiti nalog za plaćanje, prema instrukcijama uplatioca.

55. Davalac finansijskog lizinga

Davalac finansijskog lizinga je pravno lice koje prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu i dinamiku plaćanja. Davalac lizinga zadržava pravo svojine na predmetu lizinga.

56. Debitna kartica

Debitne kartice omogućavaju korisniku da plaća robu i usluge u trgovinama na POS terminalima i podiže gotovinu na bankomatima i šalterima banaka do visine iznosa sredstava koje ima na računu, uključujući i dozvoljeni minus.

57. Deflacija

Suprotno od inflacije tj. porast vrednosti novca; smanjenje novčanih sredstava u opticaju sa namenom izazivanja povišene kupovne moći novca i sniženja cena.

58. Dekurzivna kamata

Obračun kamata po isteku odgovarajućeg vremenskog perioda, dakle unazad. Ovakav obračun kamata kod nas je najčešći.

59. Denominacija

Operacija sniženja nominalne vrednosti novca, kada se novčanicama oduzima određeni procenat dotadašnje nominalne vrednosti.

60. Depozit

Novčano potraživanje klijenta prema banci koje nastaje polaganjem novčanog depozita, štednog uloga, ili drugog novčanog računa.

61. Derivati

Izvedene hartije od vrednosti koje se vezuju za neku drugu osnovnu aktivu (robu, druge hartije od vrednosti, devize i sl.). Kretanje cena osnovne aktive, za koju su vezani derivati, vrši direktan uticaj na visinu cena derivata. Najznačajniji derivati su fjučersi, opcije, varanti i sl.

62. Devalvacija

Sniženje kursne vrednosti novca, s obzirom na vrednost zlata i stranih valutam što je vrsta novčane reforme, koju izvršava država (npr. zbog inflacije).

63. Devize

Deviza je svako potraživanje u inostranstvu koje glasi na stranu valutu. Vrlo često se koristi u užem smislu kada označava stranu valutu.

64. Devizne rezerve

Predstavljaju vrstu dopunske zaštite likvidnosti. Devizne rezerve države (tj. njene centralne banke) čine: inostrane hartije od vrednosti, depoziti na računima u inostranstvu, efektivni strani novac, zlato i specijalna prava vučenja. Devizne rezerve poslovnih banaka čine: efektivni strani novac u trezorima banaka, devize na računima u inostranstvu i hartije od vrednosti koje banke imaju u svom portfelju.

65. Devizni kurs

Cena valute jedne zemlje izražena u valuti druge zemlje. Preko deviznog kursa se uspostavlja veza između cena u zemlji i u inostranstvu. Zavisno od toga u kojoj meri centralna banka neke zemlje utiče na devizni kurs postoji nekoliko vrsta deviznih kurseva: fiksni, fleksibilni, vođeni, puzajući i višestruki.

66. Devizni rizik

Rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital usled promene deviznog kursa.

67. Devizno tržište

Mesto na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja deviza i efektivnog stranog novca između subjekata u okviru jedne nacionalne ekonomije ili između različitih nacionalnih ekonomija.

68. DinaCard

Nacionalna platna kartica koja se može koristiti za podizanje gotovine na bankomatima i šalterima banaka i plaćanje roba i usluga na teritoriji Republike Srbije. Može biti debitna i kreditna.

69. Diskont

Kamata na nominalnu vrednost za vreme od prodaje menice do njene valute. Reč se upotrebljava i za druge poslovne transakcije, kod izračunavanja, smanjenje vrednosti glavnice pre njenog stvarnog dospeća.

70. Docnja

Kašnjenje pri izvršenju neke obaveze, koje dužnik čini u suprotnosti sa ugovornim obavezama.

71. Dokumentarni akreditiv

Najsigurniji instrument međunarodnog plaćanja, koji funkcioniše tako što kupac uvoznik stavlja određenoj banci na raspolaganje iznos kupovne cene s tim da ga ona isplati prodavcu izvozniku, pod uslovom da joj on unutar određenog roka preda predviđena, potpuno ispravna i tačno pobrojana dokumenta.

72. Državne obveznice

Obveznice koje emituje država ili neki njen organ ili agencija, s namenom prvenstveno finansiranja budžetskog deficita, odnosno za pokriće državnih dugova. Ovo su prvoklasne obveznice jer se smatra da nema rizika naplate. Njihovi kupci mogu biti banke, finansijske institucije i privatni investitori. Na prihode od njih se uglavnom ne plaća porez, a kamata je minimalna.

73. Dužničke hartije od vrednosti

Hartije od vrednosti koje se ukamaćuju po unapred utvrđenoj kamatnoj stopi i isplaćuju u određenom momentu - na kraju roka dospeća ili u tačno utvrđenim periodima dospeća.

74. Dužnik

Fizičko ili pravno lice koje ima obavezu prema svojim poveriocima.

75. E-Money (E-Cash)

Elektronski novac koji kruži van uobičajenih bankarskih tokova (npr. platna kartica).

76. EBRD

Evropska banka za obnovu i razvoj.

77. EIB

Evropska investiciona banka.

78. EKS

EKS (efektivna kamatna stopa) daje realniju sliku o punoj ceni kredita jer se bazira na ukupnim troškovima koje klijent plaća banci prilikom podizanja i tokom otplate kredita, odnosno, ukupnim prihodima ostvarenim na položene depozite.

79. Ekspanzivna monetarna politika

Monetarna politika centralne banke orijentisana na davanje olakšica za funkcionisanje bankarskog sistema, odnosno tržišta novca, koja time doprinosi oživljavanju ekonomskih aktivnosti u zemlji.

80. Ekspozitura

U bankarstvu označava deo neke banke koji se bavi samo tačno određenim bankarskim poslovima (npr. poslovi sa građanima).

81. Ekspozitura banke

Ispostava, filijala neke veće upravne ili privredne jedinice. U bankarstvu označava deo neke banke koja se bavi samo tačno određenim bankarskim poslovima (pr. poslovi sa građanima).

82. Elektronski prenos

Način prenosa naloga za plaćanje i drugih podataka u transakciji plaćanja - telekomunikacijski ili fizičkom isporukom traka, disketa i sličnih nosilaca podataka.

83. Elektronsko bankarstvo

Podrazumeva obavljanje bankarskih transakcija putem telekomunikacionih mreža. U savremenom bankarstvu, najčešće se koristi kao izraz za uslugu koju banke nude svojim klijentima u vidu obavljanja transakcija sa ličnog računa putem Interneta.

84. Emisija

Izdavanje novčanica i papira od vrednosti od strane centralne banke.

85. Emisija hartija od vrednosti

Izdavanje kratkoročnih i dugoročnih hartija od vrednosti odlukom emitenta, u kojoj se propisuju najvažniji elementi hartija.

86. Emisija novca

Puštanje novca u opticaj.

87. Emitenti hartija od vrednosti

Pravna lica koja su, prema važećim zakonskim propisima, ovlašćena da emituju hartije od vrednosti, a čijom prodajom prikupljaju nedostajuća novčana sredstva.

88. ERM (engl. Excange Rate Mechanism)

Mehanizam deviznih kurseva Evropskog monetarnog sistema (EMS) uveden 1979. godine, čiji je cilj bio usklađivanje vrednosti valuta uoči stvaranja jedinstvenog valutnog tržišta. Njegovo važenje prestalo je uvođenjem ERM II u trećoj fazi izgradnje EMU.

89. ERM II

Mehanizam deviznih kurseva koji valute država koje ne učestvuju u EMU povezuje preko zajednički usvojene osnovne kursne stope i fluktuacionih margina.

90. Eskont

Razlika između eskontovane vrednosti menice (vrednosti po kojoj se menica iskupljuje) i njene nominalne vrednosti.

91. Eskontna kamatna stopa

Kamatna stopa na kredite centralne banke poslovnim bankama.

92. Eskontni kredit

Kratkoročni kredit koji banka svom klijentu odobrava kao vid pribavljanja likvidnih sredstava otkupom menica pre njihovog roka dospeća. Iznos eskontnog kredita zavisi od slobodnih sredstava koje banka može da plasira za tu svrhu, a što pak zavisi od monetarne politike centralne banke.

93. EURIBOR

EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je referentna kamatna stopa koja predstavlja presek kamatnih stopa po kojima prvorazredne banke u evrozoni nude medusobne depozite na fiksne periode.

94. EUROCLEAR

Klirinška organizacija u međunarodnoj trgovini hartijama od vrednosti sa sedištem u Bazelu.

95. Evropska centralna banka (ECB)

Središnja institucija Evrosistema i Evropskog sistema centralnih banaka. Odgovorna je za vođenje monetarne politike u evrozoni.

96. Evropski sistem centralnih banaka (ESCB)

Uključuje Evropsku centralnu banku (ECB) i centralne banke zemlja članica Evropske unije, bez obzira na to da li su usvojile evro ili ne.

97. Evrosistem

Obuhvata ECB i centralne banke zemalja koje su prihvatile evro. Koegzistencija Evrosistema sa Evropskim sistemom centralnih banaka predviđena je sve dok su pojedine članice Evropske unije izvan evrozone.

98. Evrozona

Obuhvata zemlje Evropske unije koje su uvele evro kao nacionalnu monetu.

99. FED

Sistem američkih centralnih banaka.

100. Fiksna kamatna stopa

Fiksna kamatna stopa je unapred određena kamatna stopa koja se vremenom ne menja.

101. Fiksni režim deviznog kursa

Valutna cena koju centralna banka određuje u određenim vremenskim periodima.

102. Filijala

Organizacioni deo banke bez statusa pravnog lica, koji obavlja poslove koje može obavljati banka u skladu sa Zakonom o bankama.

103. Filijala strane banke

Pravno lice koje ima dozvolu za rad centralne banke određene zemlje i koje delatnost obavlja na teritoriji te zemlje pod uslovima propisanim zakonom.

104. Finansijska aktiva

Količina trenutno raspoloživog gotovog ili depozitnog novca kojim neki privredni subjekt raspolaže, kao i ostala potraživanja od drugih ekonomskih subjekata.

105. Finansijski instrumenti

Element finansijskog sistema, čija je brojnost i raznolikost najočigledniji pokazatelj dostignutog stepena razvoja finansijskog tržišta. Dele se na finansijsku aktivu (finansijska potraživanja - konvertibilne valute, depoziti, hartije od vrednosti) i ostale finansijske instrumente (zavisno od rizika poslovanja - finansijske garancije, kreditne linije, kreditna pisma).

106. Finansijski sektor

Finansijski sektor čine bankarski sektor, sektor hartija od vrednosti, sektor osiguranja, sektor lizinga, sektor dobrovoljnih penzijskih fondova i drugi sektori koji obavljaju srodne delatnosti.

107. Fiskalni agent

Podrazumeva instituciju zemlje članice koja sa međunarodnom finansijskom institucijom obavlja sve poslove finansijskih transakcija (poslovi u vezi s uzimanjem i otplaćivanjem zajmova). Narodna banka Srbije određena je za fiskalnog agenta za Srbiju kod MMF-a.

108. Fjučersi (futures)

Visokostandardizovani terminski ugovori o kupoprodaji određene aktive (robe, deviza, instumenata finansijskog tržista) čija će se isporuka i plaćanje izvršiti u budućnosti.

109. Fluktuirajuća kamatna stopa

Kamatna stopa vezana za neku promenljivu kratkoročnu kamatnu stopu, najčešće za svetske međubankarske kamate npr. EURIBOR, LIBOR, CPI indeks itd.

110. Fluktuirajući režim deviznog kursa

Valutna cena koja je određena ponudom i tražnjom na deviznom tržištu, sa malim ili nikakvim intervencijama centralne banke države.

111. Fond revolving kredita

Fond koji se formira povraćanjem glavnica i kamata ranije odobrenih kredita i čija se sredstva ponovo koriste za iste namene i pod istim uslovima.

112. Forfeter

Posao prodaje izvoznih potraživanja banaka, zajedno sa sredstvima osiguranja. Pri tome, prodavac potraživanja ne preuzima nikakav rizik, odnosno prenosi ga na kupca.

113. Forfeting

Kupovina trgovinskog duga, odnosno potraživanja, uz popust i bez prava na regres, pri čemu se dug, odnosno potraživanje potvrđuju različitim prenosivim instrumentima (vučena menica, vlastita menica, akreditiv sa odloženim plaćanjem i sl.) koje uvoznik daje izvozniku.

114. Funkcionalna premija

Deo premije namenjen sprovođenju osnovne funkcije osiguranja. Sastoji se od tehničke premije, a može sadržati i doprinos za preventivu ako je uračunat u premiju osiguranja.

115. Garancija

Pismena ugovorna obaveza jednog saugovarača prema drugom da će snositi rizik nekog posla, odnosno nadoknaditi štetu. Garancija može biti novčana i stvarna. Posebna vrsta garancije jeste jemstvo.

116. Glavnica

Osnovni, «pozajmljeni» iznos koji je dužnik dužan poveriocu i na koji se najčešće obračunava kamata.

117. Godišnji finansijski izveštaj

Finansijski izveštaj u kome se prikazuje finansijski položaj jednog pravnog lica na dan 31. decembra (stanje imovine, kapitala i obaveza) i njegove poslovne promene u periodu od 1. januara do 31. decembra poslovne godine (prihodi, rashodi i rezultat); u širem smislu obuhvata i promene iz tokova gotovine (prilive i odlive gotovine) i promene na kapitalu (povećanja i smanjenja) u toku poslovne godine; sastavlja se obavezno jednom godišnje, po isteku poslovne godine, i dostavlja najkasnije do kraja februara naredne godine Narodnoj banci Srbije koja vrši prijem, kontrolu i obradu podataka.

118. Gotovina

Papirni i kovani novac kojim možete u svakom momentu raspolagati.

119. Gotovinski tok

Slobodna novčana sredstva upotrebljiva za različite oblike angažovanja.

120. Granična kamatna stopa

Najviša ili najniža kamatna stopa po kojoj se obavlja određeno korišćenje ili angažovanje sredstava.

121. Granično osiguranje

Osiguranje od autoodgovornosti u međunarodnom drumskom saobraćaju za koje ne postoji zaključena zelena karta. Vlasnik, odnosno korisnik motornog vozila koje ne poseduje zelenu kartu dužan je da prilikom ulaska u stranu državu zaključi granično osiguranje (od autoodgovornosti) za štete prouzrokovane trećim licima na području te države za vreme boravka u njoj.

122. Grejs period

Grejs period podrazumeva da se tokom određenog perioda ne otplaćuju ni kamata ni glavnica. To je, praktično, period između isplate kredita i dospeća prve rate ili anuiteta. Najčešće se koristi kod dugoročnih kredita privredi, jer se najčešće efekti neke investicije ne osećaju na početku korišćenja kredita. Grejs period može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina.

123. Hartije od vrednosti

Dokument koji svom vlasniku ili držaocu daje određena imovinska prava, koja može da iskoristi bezuslovno (samim vlasništvom ili državinom) ili pod određenim uslovima. Hartijama od vrednosti se najmasovnije trguje na finansijskim tržištima.

124. Hedž fondovi

Vrsta rizičnijih investicionih fondova, koji u svojim koriste tehniku hedžinga (kupoprodaja u budućnosti po definisanim cenama) kako bi smanjili rizike. Imaju visok stepen zaduženosti u odnosu na sopstvena sredstva.

125. Hiperinflacija

Drastičan pad vrednosti novca praćen visokim rastom cena, najčešće kao posledica visoke budžetske potrošnje finansirane štampanjem novca bez pokrića.

126. Hipoteka

Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti ili ako dođe do povrede druge obaveze koja aktivira hipoteku, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

127. IMF (International Monetary Fund)

Međunarodni monetarni fond sa sedištem u Vašingtonu.

128. Indirektno vlasništvo

Označava mogućnost lica koje nema direktno vlasništvo u pravnom licu da efektivno ostvari vlasnička prava u tom licu koristeći vlasništvo koje drugo lice direktno ima u tom pravnom licu.

129. Inflacija

Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena. Stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena i meri se na sledeći način:
Inflaciona stopa = nivo cena (godina-t) – nivo cena (godina t-1) / nivo cena (godina t-1)

130. Inflacioni rizik

Proističe iz mogućnosti neočekivanog opšteg rasta cena iznad projektovane inflacije.

131. Inicijalna banka

Banka koja prima prvi nalog za plaćanje kojim se inicira transakcija plaćanja.

132. Inkaso posao

Vrsta posla gde se vrši naplata po izvršenoj isporuci robe. Zavisno od toga da li se kao povezano lice pojavljuje i banka kupca, inkaso poslovi mogu biti direktni i bankarski.

133. Inostrane hartije od vrednosti

Hartije od vrednosti čije je izdavanje odobrio nadležni organ za hartije od vrednosti u inostranstvu. Inostranim hartijama od vrednosti smatraju se i hartije od vrednosti i drugi finansijski instrumenti koje izdaju domaća pravna lica u inostranstvu.

134. Inostrani finansijski kredit

Kredit kojim inokreditor domaćem licu - dužniku stavlja na raspolaganje finansijska sredstva uplatom na račun dužnika.

135. Inostrani komercijalni kredit

Kredit za uvoz robe koji domaćem licu - kupcu (dužniku) odobrava inostrani prodavac (inokreditor).

136. Inostrani kredit

Sredstva koja inokreditor odobrava domaćem licu - dužniku, uz obavezu vraćanja glavnice sa plaćanjem ili bez plaćanja obračunate kamate.

137. Inostrani robni kredit

Kredit koji inokreditor (banka ili druga finansijska organizacija), koji nije prodavac, kupcu (dužniku) odobrava radi finansiranja uvoza robe, pri čemu inokreditor obavezu izmiruje neposredno isporučiocu.

138. Institucionalni investitori

Institucionalni investitori (osiguravajuća društva, penzioni fondovi, investicioni fondovi, fondacije, investicione kompanije) svoja novčana sredstva uglavnom ulažu u hartije od vrednosti i pojavljuju se kao moćni investitori na tržištu kapitala.

139. Instrumenti finansijskog tržišta

Predstavljaju predmet trgovanja na finansijskom tržištu. Obuhvataju istovremeno i finansijsku akitivu kojom raspolažu investitori, koji unosno ulažu sredstva, i finansijsku pasivu, vezanu za izdavaoce, tj. emitente, koji prikupljaju sredstva. Postoji veliki broj finansijskih instrumenata: hartije od vrednosti, depoziti, prava, devize, potraživanja.

140. Instrumenti monetarne politike

Instrumenti putem kojih centralna banka reguliše količinu novca u opticaju i kamatne stope na tržištu novca radi ostvarivanja ciljeva monetarne politike. Dele se na direktne i indirektne. Direktni instrumenti su eskontna stopa, obavezna rezerva, odobravanje kratkoročnih kredita i sl., a indirektni operacije na otvorenom tržištu.

141. Instrumenti monetarne politike za finu kontrolu

Operacije na otvornom tržištu - indirektni instrumenti monetarne politike.

142. Instrumenti plaćanja

Instrumenti kojima se vrše plaćanja ili naplate sa računa - gotovim novcem ili bezgotovinski: nalog za uplatu ili nalog za isplatu, nalog za prenos i nalog za naplatu.

143. Interkalarna kamata

Kamata za vreme korišćenja pozajmice, pre početka otplate pozajmice (grejs perioda). Banka kamatu obračunava i naplaćuje kod prenosa pozajmice u otplaćivanje ili kroz rate/anuitete.

144. Interna konvertibilnost

Interna konvertibilnost određene valute označava pravo rezidenata da određenu valutu razmenjuju za strane valute u neograničenom iznosu, po važećem deviznom kursu.

145. Intervencija centralne banke na tržištu

Intervencija direktnom kupovinom, odnosno prodajom deviza ili indirektnim uticajem na ponudu i tražnju preko tržišta novca.

146. investiciona jedinica

Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda. Vrednost investicione jedinice se izračunava tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica. Početna vrednost investicione jedinice svih otvorenih fondova iznosi 1.000 dinara.

147. Investicioni fondovi

Specijalni fondovi koje formiraju institucionalni investitori. Postoji više kategorija investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni, specijalni, akcijski, mešoviti itd.

148. ISIN broj

International Securities Identification Number - međunarodna identifikaciona oznaka hartija od vrednosti, koju dodeljuju nacionalne agencije (u Srbiji Centralni registar hartija od vrednosti).

149. Isporučilac predmeta lizinga

Pravno ili fizičko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na držanje i korišćenje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

150. Izdavanje dozvole za rad banke

Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za rad banke posle davanja preliminarnog odobrenja i podnošenja zahteva za davanje ove dozvole. Uz zahtev za izdavanje dozvole, osnivači banke prilažu i dokaz o uplati novčanog dela osnivačkog kapitala, kao i dokaz o prenosu nenovčanih sredstava u osnivački kapital banke i izjava o poreklu tih sredstava; dokazi o tome da su obezbedili: odgovarajući poslovni prostor i nabavili i pripremili opremu za nesmetano poslovanje banke, da taj prostor ispunjava zakonom utvrđene uslove što se tiče tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i da taj prostor i ta oprema omogućavaju pristup svim relevantnim podacima i informacijama potrebnim za vršenje kontrolne funkcije Narodne banke Srbije; dokaz o tome da su angažovali spoljnog revizora sa Liste koju objavljuje NBS i podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke.

151. Izdavaoci hartija od vrednosti

Subjekti koji emituju hartije od vrednosti radi prikupljanja finansijskih sredstava. To mogu biti domaća pravna lica, državna zajednica, članice državne zajednice, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Narodna banka Srbije.

152. Izjava o poravnanju

Pismena potvrda kojom osiguranik izjavljuje da su, prijemom navedenog novčanog iznosa, namirena sva njegova potraživanja iz štetnog događaja po određenom ugovoru o osiguranju.

153. Izveštaj o promenama na kapitalu

Deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuju podaci o promenama (povećanjima i smanjenjima) sopstvenog kapitala jednog pravnog lica u periodu od početka poslovne godine do dana bilansiranja.

154. Izveštaj o tokovima gotovine

Deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuju podaci o prilivima i odlivima gotovine jednog pravnog lica po osnovu poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i finansiranja, u periodu od početka poslovne godine do dana bilansiranja.

155. Izveštaji o bonitetu

Sistematizovani set podataka, pokazatelja i dokumenata o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. Odeljenje za registre izrađuje ih u formi standardizovanih (višenamenskih) i specijalizovanih (za određenu namenu) izveštaja.

156. Izvršenje naloga

Sprovođenje instrukcija sadržanih u nalogu za plaćanje - izdavanjem prijemnoj banci odgovarajućeg naloga za plaćanje.

157. Javna ponuda hartija od vrednosti

Ponuda hartija od vrednosti upućena neodređenom broju lica radi upisa i uplate hartija od vrednosti prilikom njihove distribucije, odnosno svaka ponuda za kupovinu ili prodaju hartija od vrednosti na organizovanom tržištu.

158. Javni fondovi

Finansijske institucije javnog sektora za finansiranje određenih socijalnih potreba, prvenstveno zdravstveno i invalidsko-penzijsko osiguranje, kao i zapošljavanje. Alimentiraju se doprinosima, budžetskim dopunskim sredstvima i participacijama.

159. Javni spoljni dug

Dug javnog sektora (države, državnih organa, lokalne samouprave i javnih preduzeća) prema inostranstvu, kao i dug sa državnom garancijom. .

160. Jedinstvena evidencija zakonitih imalaca hartija od vrednosti

Centralni registar hartija od vrednosti vodi jedinstvenu evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti. Knjigu akcionara više ne vodi izdavalac tih hartija, čime se postiže veća sigurnost i zaštita vlasništva.

161. Jemstvo

Način osiguranja plaćanja nekog duga kod koga se treće lice obavezuje da će poveriocu u određenom roku platiti dug dužnika pod određenim uslovima. Jemac je gotovo ista kategorija kao i žirant. Postoji više oblika jemstva: menično jemstvo (aval) i garancija (kao bankarska kategorija).

162. Kamata

Kamata je trošak pozajmnjivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene potrošnje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Obično se izražava kao godišnja kamatna stopa: iznos kamate koja će biti isplaćena tokom jedne godine podeljen je iznosom pozajmljenog novca.

163. Kamatna stopa

Stopa po kojoj se plaća cena za privremeno korišćenje određene količine novca (kamata). To je cena novca. Visina kamatne stope prvenstveno zavisi od ponude i tražnje za kreditima (novcem i kapitalom), ali i od zakonskih i drugih uslova (npr. klasifikacija kredita po odredbama centralne banke).

164. Kapara

Uplata dela kupoprodajne cene koje vrši kupac, a kao garanciju da će izvršiti uplatu preostalog dela kupoprodajne cene u budućnosti.

165. Kolateral

Sredstvo obezbeđenja banaka pri kreditnim poslovima. Može biti u novčanom ili nenovčanom obliku.

166. Komercijalni zapisi

Dužnički vrednosni papiri koje izdaju preduzeća u svrhu pribavljanja kratkoročnih sredstava, radi obezbeđenja likvidnosti u uslovima poremećaja u prilivima i odlivima sredstava. Po svojim karakteristikama i nameni, komercijalni zapisi su gotovo identični s kratkoročnim obveznicama. Kratkoročno finansiranje nesklada u tokovima gotovine (engl. cash-flow) preduzeća mogu ostvariti: direktno (emisijom komercijalnih zapisa ili kratkoročnih obveznica preduzeća) ili indirektno (uzimanjem kredita od poslovnih banaka). Rokovi na koje se te hartije emituju su najčešće 180 dana. Kamatne stope koje nose komercijalni zapisi su na najvišem nivou od svih hartija kod nas i kreću se između 0,5 i 3,50% na mesečnom nivou, što direktno zavisi od kredibiliteta i boniteta kompanije koja ih izdaje.

167. Komisija za hartije od vrednosti

Nadzorno telo na finansijskom tržištu, koje, između ostalog, donosi akte za sprovođenje Zakona o tržištu hartija od vrednosti, daje dozvole za rad učesnicima na finansijskom tržištu, vrši kontrolu i nadzor nad tim učesnicima i pokreće pred sudom postupak radi zaštite interesa investitora.

168. Komitent

Nalogodavac, koji mora platiti banci dogovorenu proviziju za obavljeni posao; stranka.

169. Kompanijske platne kartice

Posebne kompanijske kartice, koje važe samo u internim mrežama trgovina, hotela, restorana, benzinskih pumpi i sl.

170. Kompenzacija

Način izmirenja obaveze između dužnika i poverioca, kad između njih postoje dve ili više obaveza: poverilac potražuje od dužnika određeni iznos, ali mu istovremeno i duguje određeni (različit ili isti) iznos ponekom drugom osnovu.

171. Konsolidovani finansijski izveštaj

Finansijski izveštaj u kome se prikazuje finansijski položaj ekonomske celine koju čine matično pravno lice i sva zavisna pravna lica u zemlji i inostranstvu na dan 31. decembra i poslovne promene od 1. januara do 31. decembra poslovne godine, a dostavlja se Narodnoj banci Srbije do kraja aprila naredne godine.

172. Konsolidovani spoljni dug

Spoljni dug koji se jedinstveno tretira u procesu reorganizacije.

173. Kontni plan

Sistemsko prikazivanje svih računa pravnih lica i preduzetnika, prema određenoj šemi (kontnom okviru).

174. Konto

Račun

175. Kontokorentni odnos

Otvaranje nostro računa (domaće banke kod strane banke) ili loro računa (stranih banaka kod domaćih) radi obavljanja međunarodnih transakcija.

176. Kontrolno učešće

Kontrolno učešće postoji kada jedno lice ima: 1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 50% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 50% kapitala tog pravnog lica, ili 2) mogućnost izbora najmanje polovine članova upravnog odbora ili drugog organa rukovođenja i upravljanja tog pravnog lica, ili 3) mogućnost efektivnog vršenja dominantnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.

177. KOnvertibilnost novca

Konvertibilnost novca je karakteristika novca neke države u odnosu na novac drugih država koja omogućava direktnu zamenu jedne za drugu valutu.

178. Konvertibilnost valute

Konvertibilnost valute označava njenu zamenljivost za druge valute, po važećem deviznom kursu, bez ograničenja. Ispunjavanjem svih obaveza po članu 8 Statuta MMF-a valuta je konvertibilna u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, odnosno omogućena je njena zamena za sve svetske valute.

179. Konverzija

Pretvaranje neke valute u drugu stranu valutu; promena prvobitnih uslova (npr. kreditnih) u neke druge uslove sarađivanja.

180. Konverzija zajma

Promena uslova pod kojima je zajam odobren (kamatne stope, rok, itd.).

181. Kopenhaški kriterijumi

Kopenhaški kriterijumi, doneti 1993. godine, odnose se na zemlje pridružene članice Evropske unije, koje moraju da ispune političke uslove (stabilnost demokratskih institucija i vladavina prava, čvrsto uspostavljanje tržišnih instrumenata) kako bi stekle punopravno članstvo u EU.

182. Korespodentska banka

Banka sa kojom je domaća banka uspostavila korespodentski odnos, pa preko nje može poslovati sa inostranstvom.

183. Korespodentski odnos

Odnos u kome strana i domaća banka izmene kontrolne dokumente: spiskove ovlašćenih potpisnika, telegrafski i SWIFT ključ, sa ciljem uspostavljanja plaćanja putem međusobnih računa.

184. Korišćenje inostranih kredita

Povlačenje finansijskih sredstava ili stavljanje na raspolaganje dužniku ili korisniku robe ili usluga na ugovoreni način.

185. Korisnik inostranog kredita

Lice koje koristi povučeni iznos kredita, a koje istovremeno može biti i dužnik prema inokreditoru.

186. Korpa valuta

Slučaj kada se varijacije kursa domaće valute drže u fiksiranim razmerama u odnosu na vrednost nekoliko drugih valuta.

187. Kratkoročni depoziti

Depoziti kod banaka čiji je rok dospeća ili otkazni rok do jedne godine.

188. Kratkoročni inostrani krediti

Inostrani kredit čiji je rok otplate kraći od jedne godine.

189. Kredit

Pravni odnos između poverioca, koji da neku stvar na privremeno korišćenje dužniku, i dužnika. Najzastupljeniji oblik kredita u praksi su novčani zajmovi preko bankarskog sistema.

190. Krediti centralne banke

Aktivna operacija centralne banke koja ima za cilj kreiranje primarnog novca. Glavni oblici kredita centralne banke su krediti bankama i krediti državi.

191. Krediti centralne banke državi

Limitirani krediti koje centralna banka odobrava državi za finansiranje nepredviđenog uskog grla likvidnosti.

192. Krediti centralne banke za likvidnost

Sredstva koja centralna banka odobrava komercijalnim bankama za obezbeđivanje dodatne likvidnosti.

193. Krediti za održavanje dnevne likvidnosti

Kredit koji se odobrava bankama za održavnje dnevne likvidnosti na bazi zaloge hartija od vrednosti.

194. Kreditna kartica

Kreditna kartica je kartica kojom, kao što sama reč kaže, dobijate kredit od banke. Taj kredit koristite upotrebom kartice a to znači kupovinom ili podizanjem gotovine. Potrošeni iznos kredita plaćate u mesečnim ratama. Za razliku od klasičnog kredita, kredit koji ste dobili po kartici obnavljate svakom uplatom i to za iznos izvršene uplate (zato se ovakav kredit naziva revolving). Još jedna prednost kredita po kartici je što sami birate iznos uplate (mada on ne sme biti manji od minimuma koji Vam je prikazan na izvodu). Ako do roka koji je naznačen na izvodu uplatite ceo iznos koji ste potrošili u prethodnom mesecu, banka obično ne naplaćuje kamatu. Period za koji ne plaćate kamatu naziva se grace period.

195. Kreditna linija

Maksimalan iznos kredita koji banka odobrava klijentu - zajmotražiocu (dužniku), tj. maksimalan iznos koji klijent može povući ako su mu potrebna dodatna novčana sredstva u određenom periodu (obično u rokovima od nekoliko meseci), pri čemu taj iznos može biti i revolviran (obnovljen).

196. Kreditna politika centralne banke

Mere i propisi koje centralna banka primenjuje u okviru svoje monetarne politike, kao dela ekonomske politike zemlje, pomoću kojih se, u okviru ostalih mera monetarne politike, korišćenjem instrumentarijuma (grupe instrumenata) monetarne politike utiče na obim kredita i obim novca u opticaju.

197. Kreditne olakšice

Kao kreditne olakšice koriste se krediti za održavanje dnevne likvidnosti banaka na bazi zaloge hartija od vrednosti.

198. Kreditni biro

Elektronski centar za evidentiranje dugovanja građana i privrede. U početku, njegove usluge će koristiti samo banke, a od kraja 2005. godine trebalo bi da se uključe i lizing kompanije, a potom i Uprava prihoda. Za dve godine u Birou će se naći i podaci o dugovanjima građana prema komunalnim službama. Sudovi će biti poslednji koji će svoje podatke prosleđivati Birou.

199. Kreditni registar

Kreditni registar obavlja posao prikupljanja i obrade podataka banaka o kreditnoj zaduženosti pojedinih dužnika po bilansnim potraživanjima i vanbilansnim stavkama u iznosu od najmanje 5 miliona dinara. Istovremeno, pruža bankama kvalitetne i kompletne informacije o ukupnoj zaduženosti pojedinih pravnih subjekata, koje mogu uticati na njihove odluke u vezi s korišćenjem kreditnog potencijala, na smanjenje kreditnog i tržišnog rizika, kao i na održavanje njihove likvidnosti.

200. Kreditni rizik

Rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.

201. Kreditni uslovi

Kreditni uslovi obuhvataju podatke o utvrđenim rokovima, ceni, osiguranju i drugim karakteristikama kredita, pripadajuće kamate i sl. bitne elemente, koji se ugovorom regulišu između davaoca i korisnika kredita.

202. Kreditor po inostranom kreditu

Strano lice koje odobrava sredstva domaćem licu - dužniku i kome se duguju plaćanja pod ugovorenim uslovima (poverilac).

203. Kreiranje novca

Stvaranje novog, odnosno dodatnog novca. To je proces puštanja u promet novca koji nije robni novac (zlato), odnosno emisija (izdavanje) novčanica, kovanog novca i depozitnog (žiralnog) novca.

204. Kriterijumi konvergencije za ulazak u EMU

Kriterijumi koje moraju da ispune članice Evropske unije koje žele da postanu deo jedinstvenog monetarnog područja sa zajedničkom valutom - evrom. Kriterijumi konvergencije odnose se na cenovnu stabilnost, visinu budžetskog deficita, odnos javnog duga i BDP-a, stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II).

205. Kritično potkapitalizovana banka

Kritično potkapitalizovana banka je banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala za polovinu ili više niži od propisanog, odnosno čiji je kapital za polovinu ili više niži od propisanog.

206. Kurs

Tržišna cena po kojoj se nešto prodaje ili kupuje.

207. Kursna lista

Lista po kojoj se menja valuta jedne u valutu druge države.

208. Kursna razlika

Razlika koja proizlazi iz iskazivanja datog broja jedinica jedne valute u drugu valutu po različitim kursevima razmene. U praksi, kursna razlika se može primeniti između kupovnih ili prodajnih kurseva banaka ili pak između iste vrste kursa različitih banaka (prodajni kurs u dve različite banke).

209. Kvalifikovano učešće

Kvalifikovano učešće postoji kada jedno lice ima: 1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 5% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 5% kapitala tog pravnog lica, ili 2) mogućnost efektivnog vršenja uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica.

210. Kvazinovac

Depoziti nižeg stepena likviditeta, koji se ne koriste za tekuća plaćanja i sastavni su deo novčane mase (M2).

211. Kvota kod MMF-a

Predstavlja učešće u kapitalu MMF-a koje zemlja članica uplaćuje prilikom stupanja u članstvo. Kvote se utvrđuju prema ekonomskoj snazi zemlje i iskazuju u specijalnim pravima vučenja. One čine osnovni izvor finansijskih sredstava MMF-a. Zemlja članica 25% kvote uplaćuje u konvertibilnim sredstvima, a 75% u nacionalnoj valuti.

212. Leveridž akcija

Akcija finansirana zajmom.

213. Leveridž faktor

Odnos stope prinosa na sopstveni kapital i ukupna sredstva.

214. Leveridž otkup

Odnosi se na preuzimanje kompanije korišćenjem pozajmljenih finansijskih sredstava.

215. Lični ček

Lični (personalni) ček je instrument bezgotovinskog plaćanja. Prvenstveno služi za bezgotovinska plaćanja robe i usluga, a u posebnim slučajevima i za gotovinske isplate. Izdavalac ličnog čeka je fizičko ili pravno lice i na njemu je sva odgovornost za naplatu ličnog čeka.

216. LIBOR (London Inter Bank Offered Rate)

Kamatna stopa koja se koristi na kratkoročnom međunarodnom bankarskom tržištu u Londonu. Po toj ceni banke nude jedna drugoj novac. Visinu LIBOR-a odredjuju pet glavnih londonskih banaka i služi kao pokazatelj stanja na tržištu novca.

217. Lica povezana sa bankom

Lica povezana sa bankom su: 1) članovi bankarske grupe u kojoj je banka; 2) članovu upravnog i izvršnog odbora banke, članovi organa upravljanja i rukovođenja člana bankarske grupe u kojoj je banka, zaposleni u banci, kao i članovi porodice ovih lica; 3) lica sa učešćem u banci i u licima koja su članovi bankarske grupe u kojoj je banka, kao i članovi porodice ovih lica; 4) pravna lica u kojima lica iz tač. 2) i 3) imaju kontrolno učešće.

218. Lice u finansijskom sektoru

Banka, društvo za osiguranje, pokrovitelj emisije hartija od vrednosti, društvo za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilersko društvo, privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga, kao i drugo pravno lice koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću u zemlji i inostranstvu.

219. Likvidacija

Postupak u kome prestaje pravni subjektivitet pravnog lica, uz potpuno namirenje njegovih poverilaca. Razlozi za likvidaciju mogu biti: odluka vlasnika pravnog lica, prestanak pravnih uslova za postojanje pravnog lica, prestanak prirodnih uslova za obavljanje delatnosti pravnog lica, istek roka na koji je pravno lice osnovano i dr.

220. Likvidatura

Prostor u banci gde se vrše likvidacijski poslovi (šalteri banke i blagajnici). Likvidacija znači poravnanje (obračun) međusobnih novčanih obaveza, odnosno računa.

221. Likvidnost

Sposobnost da se bezuslovno mogu ispuniti dospele obaveze u jednom vremenskom intervalu.

222. Limit

Iznos najviše dozvoljenog prekoračenja (negativnog stanja) na računu, odnosno iznos najvećeg mogućeg zaduženja po odobrenom kreditu ili po kreditnoj kartici.

223. Lista spoljnih revizora

Lista koju NBS objavljuje jednom godišnje radi utvrđivanja revizora koji u narednoj godini mogu obavljati reviziju finansijskih izveštaja banaka.

224. Lizing

Lizing (engl. leasing) - operacija ili transakcija na osnovu koje se jedno preduzeće, umesto da kupi opremu ili mašine koje su mu potrebne, obraća jednoj specijalizovanoj ustanovi koja mu potrebnu opremu daje u zakup na određeni rok (dovoljno dug da se u tom roku izvrši amortizacija opreme).

225. Lizing poslovi

Oblik finansiranja iz eksternog izvora ili finansiranja iz pozajmljenih izvora.

226. Lizing rata

Lizing rata je iznos plaćanja koji primalac lizinga po osnovu korišćenja predmeta lizinga periodično plaća davaocu lizinga prema uslovima navedenim u ugovoru o lizingu.

227. Lizing ugovor

Ugovor o uslovima najma (zakupa), zaključen između jednog davaoca i jednog primaoca lizinga za određeni period, s ciljem finansiranja pokretnih i nepokretnih dobara.

228. Lombardni kredit

Kredit koji se odobrava na bazi zaloge hartija od vrednosti.

229. LTV racio

Kod nekretnine koja se kupuje i nad kojom se uspostavlja hipoteka, predstavlja odnos iznosa kredita banke i kupoprodajne cene nekretnine koja se kupuje i stavlja pod hipoteku pomnožen sa 100.

230. Magični četvorougao

Četiri primarna, iako nekompatibilna, cilja makroekonomske politike: puna zaposlenost, stabilnost cena, stabilnost deviznog kursa (platnobilansna ravnoteža) i stabilan privredni rast.

231. Makroekonomska ravnoteža

Makroekonomska ravnoteža je osnovni ekonomski cilj svake zemlje, a podrazumeva istovremeno postizanje stabilnosti cena, visokog nivoa zaposlenosti i spoljnoekonomske ravnoteže (platnog bilansa), uz stalan privredni rast.

232. Malus

Doplatak na premiju koji plaća osiguranik ukoliko je prijavljena najmanje jedna šteta za koju je odgovoran osiguranik.

233. Market mejkeri

Firme koje su spremne da istovremeno kupe ili prodaju određenu količinu hartija od vrednosti po konkretnoj ceni. Istovremeno daju ponudu i tražnju za određenom hartijom i održavaju tržište te hartije likvidnom.

234. Mastrihtski kriterijumi

Mastrihtske "kriterijume konvergencije" moraju da ispune one članice Evropske unije koje žele da postanu deo jedinstvenog monetarnog područja sa zajedničkom valutom - evrom. Kriterijumi konvergencije su: 1) cenovna stabilnost, 2) određeni nivo dugoročne kamatne stope, 3) visina budžetskog deficita, 4) nivo javnog duga i 5) stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II).

235. Matematička rezerva

Matematička rezerva (vrsta tehničkih rezervi) obrazuje se i obračunava za izmirenje budućih obaveza po osnovu dugoročnih ugovora o životnom osiguranju.

236. Matično pravno lice

Pravno lice koje ima kontrolu nad ekonomskom celinom koju čini zajedno sa jednim ili više zavisnih pravnih lica u zemlji i inostranstvu, a po osnovu učešća u kapitalu ili u upravljanju.

237. Međunarodna investiciona pozicija

Međunarodna investiciona pozicija je statistički prikaz eksternih finansijskih potraživanja i dugovanja rezidenata jedne privrede u određenom trenutku. Ona na kraju jednog perioda odražava finansijske transakcije, promene vrednosti i ostala prilagođavanja koja su se dogodila tokom tog perioda, a koja utiču na nivo finansijske aktive i pasive. Eksterna finansijska aktiva jedne zemlje obuhvata potraživanja od nerezidenata, monetarno zlato i specijalna prava vučenja u posedu monetarnih vlasti. Neto međunarodna finansijska pozicija zemlje predstavlja razliku između njene finansijske aktive i pasive.

238. Međunarodni monetarni fond (MMF)

Međunarodna finansijska organizacija osnovana 1945. godine u Bretonvudsu. Ciljevi MMF-a su: razvoj međunarodne monetarne saradnje, obezbeđenje ravnomernog rasta međunarodne trgovine radi povećanja nivoa zaposlenosti, proizvodnje i realnog dohotka, obezbeđenje stabilnosti kurseva i aranžmana za kurseve između članica, uspostavljanje multilateralnog sistema plaćanja po tekućim transakcijama i uklanjanje deviznih ograničenja koja koče porast svetske trgovinske razmene, pružanje finansijske pomoći zemljama sa platnobilansnim problemima i otklanjanje neravnoteže u međunarodnim platnim bilansima članica. Danas MMF ima 184 članice, koje svoja prava i učešće u radu ove institucije ostvaruju preko predstavnika u organima upravljanja. Najviši organ upravljanja MMF-a je Odbor guvernera, u kome svaka zemlja ima po jednog predstavnika i njegovog zamenika. Poslovima rukovodi Odbor izvršnih direktora, koji čine 24 izvršna direktora. Pet zemalja članica sa najvećom kvotom (SAD, Japan, Nemačka, Francuska, V. Britanija), zajedno sa Kinom, Rusijom i Saudijskom Arabijom, imenuju po jednog izvršnog direktora, a ostale izvršne direktore biraju zemlje organizovane u okviru 16 konstituenci.

239. Meke valute

U meke valute ubrajaju se valute zemalja koje su izrazito podložne devalvacijama, odnosno valute koje imaju delimičnu konvertibilnost.

240. Menica

Pismeni dokument, izdat u strogo zakonskoj formi, u kome se izdavalac (trasant) obavezuje da će u roku isplatiti određeni iznos, ili pak poziva drugo lice (trasata) da izvrši tu isplatu. Postoji više vrsta menica. Jedna od njih je sopstvena - kada se izdavalac obavezuje da će sam izvršiti isplatu, dok je vučena ona kojom izvršilac poziva drugo lice, odnosno trasata da izvrši isplatu. Blanko menica je neispunjen menični obrazac snabdeven potrebnim potpisima i zakonski može postati menica čim se ispune ostali bitni podaci. Blanko menica se upotrebljava za obezbeđenje zajma pojedinca ili organizacije - ako dužnik normalno otplaćuje zajam, pri izvršenoj potpunoj uplati blanko menica se vraća dužnicima. Ali ako dužnik prestane sa otplatama blanko menica se popunjava na ostatak duga, a dug se isplaćuje po meničnom postupku. Sve izjave u vezi sa menicom daju se napismeno i potpisano na menici, a svaki potpisnik na menici je i obaveznik.
pogledajte kako se popunjava menica

241. Menjački poslovi

Poslovi kupovine od fizičkih lica i prodaje tim licima efektivnog stranog novca i čekova koji glase na stranu valutu i mogu biti unovčeni u stranu valutu; mogu ih obavljati banke, Narodna banka Srbije i rezidenti - pravna lica i preduzetnici koji imaju ovlašćenje NBS za obavljanje menjačkih poslova i s bankom, odnosno NBS zaključen ugovor o obavljanju tih poslova.

242. Menjačko mesto

Prostorna i organizaciona jedinica u kojoj se obavljaju menjački poslovi. Može da ima jedno ili više blagajničkih mesta, kao i bankomat za menjačke poslove.

243. Mere monetarne politike

Skup pravila i mera koje centralna banka preduzima da bi ostvarila utvrđene ciljeve monetarne politike.

244. Merodavna premija

Premija tekuće godine uvećana za prenosnu premiju prethodne i umanjena za prenosnu premiju naredne godine.

245. Merodavna tehnička premija

Tehnička premija tekuće godine uvećana za tehničku prenosnu premiju prethodne i umanjena za tehničku prenosnu premiju naredne godine.

246. Merodavne štete

Rešene štete tekuće godine uvećane za rezervisane štete na kraju godine i umanjene za rezervisane štete prethodne godine.

247. Merodavni rezultat

Odnos merodavnih šteta i merodavne premije.

248. Merodavni tehnički rezultat

Odnos merodavnih šteta i merodavne tehničke premije.

249. Mišljenje o bonitetu

Ocena sposobnosti izmirivanja obaveza doneta na osnovu seta podataka o bonitetu, primenom kvalitativne i kvantitativne analize rizika poslovanja.

250. Mišljenje ovlašćenog revizora

Dokument u kome ovlašćeni eksterni revizor posle izvršene revizije izražava svoje mišljenje o podacima u finansijskom izveštaju pravnog lica, u smislu da li su podaci prikazani istinito i objektivno i u skladu sa zahtevima međunarodnih računovodstvenih standarda, odnosno standarda finansijskog izveštavanja; predstavlja sastavni deo usvojenog finansijskog izveštaja i ulazi u bazu finansijskih izveštaja.

251. Minimalni uslovi kreditne sposobnosti banaka

U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije može utvrditi minimalne uslove kreditne sposobnosti koje banka treba da ispuni da bi poslovala s njom.

252. Monetarna baza

Primarni novac koji predstavlja ukupan iznos likvidnih obaveza centralne banke prema sektoru banaka, države i stanovništva.

253. Monetarna politika

Aktivnosti koje preduzimaju država i organi koje ona ovlasti, a kojima se reguliše novčani opticaj s ciljem da se postignu odgovarajući ekonomski efekti.

254. Monetarna reforma

Temeljna reforma u oblasti novca, reorganizacija novčanog sistema koju država jedne zemlje preduzima radi stabilizacije celokupne privrede. Najčešće je posledica upropašćivanja valute usled velike inflacije i prekomernog zaduženja države, zbog čega funkcije novca gube značaj.

255. Monetarna statistika

Obuhvata bilanse Narodne banke Srbije i ostalih depozitnih institucija (domaćih banaka), kao i monetarni pregled (konsolidovani bilans). Podaci u monetarnim pregledima klasifikuju se prema institucionalnim sektorima (domaći sektor i inostranstvo) i finansijskim instrumentima.

256. Monetarni indikatori

Oznaka za one monetarne parametre koje centralna banka može kontrolisati i koji brzo i pouzdano mogu pokazati uticaj mera monetarne politike.

257. Monetarni odbor Narodne banke Srbije

Čine ga guverner i viceguverneri Narodne banke Srbije. Utvrđuje monetarnu politiku, a posebno: uslove i način izdavanja kratkoročnih hartija od vrednosti, uslove pod kojima se sprovode operacije na otvorenom tržištu, politiku kursa dinara, način upravljanja deviznim rezervama, eskontnu stopu i druge kamatne stope Narodne banke Srbije, kao i mere za održavanje likvidnosti banaka. Donosi odluke većinom glasova prisutnih članova, a u slučaju izjednačenog broja glasova odlučuje glas guvernera.

258. Monetarni pokazatelji

Pokazatelji koji mere efikasnost i određuju pravac i intenzitet monetarne politike; reprezentuju varijabilu koju kontroliše centralna banka.

259. Monetarno zlato

Zlato koje državi služi da podmiri svoje obaveze prema inostranstvu kada nije u stanju da ih podmiri drugim izvorima plaćanja (izvozom robe ili kreditima).

260. Monetizacija

Pretvaranje delova aktive, pre svega hartija od vrednosti, u novac.

261. Moratorijum

Odlaganje plaćanja zaostalih obaveza.

262. Nadosiguranje

Kad je suma osiguranja veća od stvarne vrednosti osigurane imovine (u slučaju štete, isplaćuje se do visine stvarne vrednosti osigurane imovine).

263. Nalog za plaćanje

Bezuslovna instrukcija data banci da izvrši plaćanje ili naplati određeni iznos novca s naznačenog računa ili od uplaćene gotovine.

264. Nalogodavac

Pošiljalac naloga za plaćanje/prodaju/otkup, kojim se inicira neka transakcija.

265. Nebankarske platne kartice

Nebankarske platne kartice izdaju nebankarske organizacije. Kod nas su najpoznatije Diners i American Express.

266. Negativna klauzula

Klauzula kojom se dužnik obavezuje da, pre potpunog izmirenja obaveza, neće ulaziti u nove obaveze, davanjem specijalnog obezbeđenja

267. Neiskorišćeni iznos kredita

Iznos kredita koji je na raspolaganju za korišćenje.

268. Nerezident

Fizičko lice sa stalnim prebivalištem u inostanstvu; pravno lice tj. firma koja je registrovana u inostranstvu. Prema našim važećim zakonima, fizičko lice koje više od godinu dana boravi van zemlje, smatra se nerezidentom.

269. Neto vrednost imovine

Predstavlja vrednost imovine pravnog lica (najčešće fonda) umanjenu za iznos obaveza.

270. Nezavisnost centralne banke

Podrazumeva personalnu (ima je guverner), finansijsku, institucionalnu i funkcionalanu nezavisnost u vođenju monetarne politike centralne banke u odnosu na vladu.

271. NKOSK

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita - Korporacija osigurava kredite koje banke ili druge finansijske organizacije odobravaju fizičkim licima za kupovinu, adaptaciju i izgradnju nekretnina, a koji su obezbeđeni hipotekom. Kada poslovna banka potpiše ugovor o osiguranju potraživanja sa Korporacijom, svaki pojedinačni kredit koji zadovoljava uslove postavljene od strane Korporacije banka nudi na osiguranje. Ukoliko Korporacija donese odluku da prihvata da osigura određeni kredit, ona preuzima deo rizika nenaplativosti tog kredita, što u praksi znači da 75% neto gubitka banke po osnovu nenaplaćenog kredita snosi Korporacija.Preuzimanjem dela rizika, Korporacija snižava ukupan rizik banke, što utiče na smanjenje kamatne stope koju banka naplaćuje svom klijentu. Najviša kamatna stopa koju banka može da naplati za kredit koji je osiguran kod Korporacije iznosi 8.95% na godišnjem nivou za model kredita sa učešćem, odnosno 7.45% na godišnjem nivou za model kredita sa depozitom.

272. NKS

NKS (nominalna kamatna stopa) je neto kamatna stopa i ne predstavlja konačnu cenu kredita. Ona se stavlja u ugovor i na osnovu nje se izračunavaju otplatne rate odnosno iznos kamata na depozite.

273. Nominalna vrednost hartije od vrednosti

Iznos upisan na hartiji od vrednosti, cena po kojoj je hartija od vrednosti emitovana.

274. Nominalni efektivni kurs

Nominalni efektivni kurs je promena indeksa vrednosti domaće valute u odnosu na vrednost korpe inostranih valuta zemalja najvažnijih ekonomskih partnera nacionalne ekonomije.

275. Nostro doznaka

Bezuslovna instrukcija data banci da izvrši plaćanje prema pravnom ili fizičkom licu u inostranstvu.

276. Nostro konto

Konto jedne banke kod druge (strane) banke.

277. Novčana sredstva

Gotov novac i depoziti koji se drže na računima kod banaka.

278. Novčani multiplikator

Predstavlja odnos između novčane mase i primarnog novca i pokazuje sposobnost bankarskog sistema da na bazi određene dodatne mase primarnog novca formira veću ili manju masu depozitnog novca, odnosno novčane mase.

279. Novčani tok (Cash flow)

Prikazuje sva primanja i izdavanja novca i samim tim predstavlja pravu sliku novčanih sredstava kojima pravno ili fizičko lice raspolaže. Lizing kompanije svoje odluke o odobravanju lizinga donose upravo na osnovu projekcije budućeg novčanog toka potencijalnog korisnika lizinga.

280. Obavezna rezerva banaka

Svaka poslovna banka mora da drži određeni deo depozita po viđenju na posebnom računu obavezne rezerve kod centralne banke. Obavezna rezerva u rukama centralne banke je instrument regulisanja količine novca u opticaju, kao i instrument kontrole likvidnosti i kreditnog potencijala banke. Kada centralna banka poveća obaveznu rezervu banaka, uglavnom dolazi do skoka kamatnih stopa na kredite.

281. Obračun transakcija (DvP)

Objedinjavanje saldiranja hartija od vrednosti sa saldiranjem novčanog toka omogućilo je da se ispuni osnovni princip na kome se zasnivaju moderne klirinško-depozitne organizacije, a to je istovremeno plaćanje i prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti.

282. Obračun trgovanja hartijama od vrednosti

Trgovanje na berzi, svojim nalozima, inicira vlasnik i budući vlasnik hartija od vrednosti (investitor). Proces obračuna završava se trećeg dana (T + 3) od dana trgovanja na berzi, kada su u pitanju obveznice, dok u slučaju blagajničkih zapisa dan obračuna je dan trgovanja (T + 0).

283. Obračunska valuta

Valuta koja se ugovara između dve ili više zemalja, i u kojoj će se obavljati međusobno fakturisanje i obračunavanje poslova.

284. Obveznice

Obveznice možemo definisati kao hartije od vrednosti, koje svome vlasniku garantuju isplatu kamate i glavnice po unapred utvrđenom redosledu. Za obveznice se često sreće naziv hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom, pošto je kamatna stopa fiksna i unapred poznata.

285. Obveznice Republike Srbije izdate po osnovu stare devizne štednje

U skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana, celokupna stara devizna štednja obavezno se konvertuje u obveznice RS, sa rokovima dospeća do 2016. godine. Vlasnici obveznica RS imaju mogućnost da ih, pre roka dospeća, uz diskont, prodaju na Beogradskoj berzi. Visina diskonta se određuje za svaku godinu posebno i zavisi od roka dospeća i ponude i tražnje na berzi. Za dospeće u narednoj godini cena na Berzi se kreće oko 95% nominalne vrednosti. Postignute cene obveznica na Berzi objavljuju se na sajtovima Beogradske berze, Narodne banke Srbije i u dnevnoj štampi (npr. u Politici).

286. Obveznik uplate

Domaće i strano pravno i fizičko lice koje za račun člana dobrovoljnog penzijskog fonda vrši plaćanje penzijskog doprinosa, a koje može biti poslodavac, treće lice ili član fonda, u skladu sa zakonom.

287. Odštetni zahtev

Zahtev koji ugovarač osiguranja, osiguranik, korisnik osiguranja ili treće lice upućuje osiguravaču posle nastalog osiguranog slučaja radi ostvarenja prava na naknadu štete.

288. Održivost spoljnog duga

Sposobnost zemlje da servisira tekuća i buduća plaćanja bez olakšica, reprogramiranja ili docnje.

289. Odredišna banka

Banka identifikovana u nalogu za plaćanje u kojoj se izvršava plaćanje korisniku - poveriocu - u transferu odobrenja, odnosno banka u kojoj je račun dužnika u transferu zaduženja i koja u transakciji plaćanja prima poslednji nalog za plaćanje. U transferu odobrenja odredišna banka je banka poverioca, a u transferu zaduženja banka dužnika.

290. Off-site nadzor banaka

Najvažniji cilj off-site nadzora banaka jeste da se sistemom ranog upozorenja otkriju finansijski problemi u banci. To se postiže analizom ključnih finansijskih pokazatelja i drugih podataka koje banka, kroz finansijske izveštaje, periodično dostavlja sektoru kontrole. Rano otkrivanje problema u banci kontrolorima omogućava da blagovremeno preduzmu mere kojima sprečavaju propast banke. Osnovne oblasti koje se analiziraju takvim nadzorom su - kvalitet aktive, likvidnost, profitabilnost, kapital i rezerve, osetljivost kamatnih stopa i rizici vanbilansne aktive. Off-site izveštaji i analize služe kao pomoć kontrolorima koji se pripremaju za on-site kontrolu tako što ukazuju na probleme u pojedinim oblastima poslovanja.

291. On-sitekontrola

On-site kontrolu kontrolori vrše neposredno u banci pregledom dokumentacije i uvidom u poslovne knjige, kao i neposrednim komuniciranjem sa ovlašćenim licima i zaposlenima u banci s ciljem pribavljanja dodatnih objašnjenja.

292. Opšti racio likvidnosti

Pokrivenost kratkoročnih obaveza obrtnim sredstvima, kao prvi indikator sigurnosti kojim su zaštićeni interesi kratkoročnih poverilaca.

293. Opcija

Vrednosni papir koji vlasniku omogućava da u određenom vremenskom periodu, ili na odeređeni dan u budućnosti, kupi ili proda investiciju, po dogovorenoj ceni. Opcija nije obavezujući dokument, već opcioni.

294. Operacije na otvorenom tržištu

Indirektni tržišni instrument monetarne politike koji se sprovodi transakcijama kupovine i prodaje hartija od vrednosti od strane centralne banke radi regulisanja, tj. finog podešavanja likvidnosti bankarskog sistema. Osim na regulisanje nivoa likvidnosti bankarskog sistema, operacijama na otvorenom tržištu se utiče i na visinu i strukturu kamatnih stopa, kreditni potencijal banaka, njihovu kreditnu aktivnost i likvidnost, a samim tim i na ukupnu privrednu aktivnost.

295. Operacije na tržištu novca

Transakcije na tržištu novca čiji je rok dospeća kraći od jedne godine. Na tom tržištu najčešće se obavljaju sledeći poslovi: a) transakcije sa žiralnim novcem, b) uzimanje, odnosno davanje kratkoročnih kredita, v) eskontni poslovi, g) lombardni poslovi i d) poslovi sa kratkoročnim hartijama od vrednosti.

296. Operativni rizik

Rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.

297. Oročeni ulozi

Oročeni novčani ulog znači da vlasnik određeno vreme ne može raspolagati uloženim novcem. Rok može biti unapred određen ili sa različitim otkaznim periodom.

298. Osigurani depozit

Osigurani depozit je depozit fizičkog lica koji osigurava Agencija za osiguranje depozita, a koji ne obuhvata depozite: 1) fizičkog lica koje delatnost obavlja radi sticanja dobiti; 2) direktora, člana upravnog ili nadzornog odbora banke; 3) akcionara banke - fizičkog lica koje ima najmanje 5% akcija s pravom upravljanja i fizičkog lica koje je sa ovim akcionarom povezano imovinskim ili upravljačkim odnosima; 4) direktora, člana upravnog ili nadzornog odbora pravnog lica - akcionara banke koje ima najmanje 5% akcija sa pravom upravljanja i fizičkog lica koje je sa ovim licima povezano imovinskim ili upravljačkim odnosima; 5) članova porodice lica. Članovima porodice smatraju se supružnici, deca i ostali potomci, roditelji i ostali preci, pobočni srodnici do trećeg stepena srodstva, usvojenici, usvojilac, kao i lica koja nemaju potpunu poslovnu sposobnost, te su stavljena pod Starateljstvo lica iz podtač. 2), 3) i 4); 6) koji glase na šifru ili na donosioca; 7) nastale kao posledica pranja novca u smislu Zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca; 8) Lica koja su obavljala reviziju finansijskih izveštaja banke u stečaju, kao i reviziju finansijskih izveštaja lica koja su povezana imovinskim i upravljačkim odnosima sa bankom u stečaju.

299. Osigurani iznos

Osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 3000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad banci, po deponentu, utvrđen nakon prebijanja potraživanja između deponenta i banke.

300. Osigurani slučaj

Nastanak okolnosti koje, na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju, obavezuju osiguravača da osiguraniku nadoknadi štetu, odnosno isplati osiguranu sumu.

301. Osiguranja od autoodgovornosti

Obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti pokrivena je građansko-pravna odgovornost za štetu pričinjenu trećim licima upotrebom motornog vozila, odnosno bilo koju štetu koju prouzrokuje vozač motornog vozila koje je osigurano od autoodgovornosti nadoknadiće društvo za osiguranje kod koga je to vozilo osigurano.

302. Osiguranje depozita građana

Banke su u obavezi da depozite građana do iznosa od 5.000 dinara po pojedinom deponentu osiguraju kod Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka ili kod druge osiguravajuće organizacije. Ako se nad bankom otvori postupak stečaja i likvidacije, Agencija ili druga osiguravajuća organizacija imaju obavezu da osigurane depozite isplate.

303. Osiguranje od rizika deviznog kursa

Osiguranje od rizika promene deviznog kursa može se definisati kao transakcija pomoću koje se ekonomski subjekt štiti od nepovoljnog uticaja izmene deviznog kursa po rezultate svog poslovanja, npr. terminskom prodajom ili kupovinom deviza.

304. Osnivački kapital

Osnivači banke obezbeđuju sredstva za osnivački kapital banke, koja mogu biti u novčanom i nenovčanom obliku (stvari i prava koja su u funkciji poslovanja banke). Novčani deo osnivačkog kapitala banke ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate. Osnivači banke ne mogu povlačiti sredstva uložena u osnivački kapital banke.

305. Osnivanje banaka

Banka se osniva kao akcionarsko društvo osnivačkim aktom i obezbeđenjem sredstava za osnivački kapital banke. Banku mogu osnovati domaća ili strana pravna i fizička lica. Osnivači banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke uz dokumentaciju propisanu Zakonom o bankama. Nakon dobijanja preliminarnog odobrenja, a pre upisa banke u registar privrednih subijekata osnivači banke mogu, u ime banke u osnivanju, obavljati samo poslove koji se odnose na ispunjenje uslova neophodnih za dobijanje dozvole za rad. Dozvolu za rad banke Narodna banka Srbije daje posle davanja preliminarnog odobrenja i podnošenja zahteva za davanje ove dozvole kao i dokumentacije propisane Zakonom o bankama.

306. Osnovna kamatna stopa

Kamatna stopa koju banke koriste za očuvanje vrednosti novca i jednaka je aritmetičkoj sredini rasta cena na malo u poslednja tri meseca.

307. Osnovne funkcije centralne banke

Najznačajnije funkcije centralne banke su vođenje monetarne politike, odnosno kontrola ponude novca, s ciljem da se osigura niska stopa inflacije bez kreiranja visoke stope nezaposlenosti, kao i osiguranje normalnog funkcionisanaj bankarskog i finansijskog sistema.

308. Osnovni monetarni agregati

U osnovne monetarne agregate spadaju novčana masa i primarni novac (prema užoj i široj definiciji).

309. Osnovni principi za sistemski važne platne sisteme

Osnovni principi za sistemski važne platne sisteme, definisani 2001. godine od strane centralnih banaka zemalja grupe G 10 - deset principa koji pokrivaju svih pet osnovnih rizika, upravljanje i efikasnost sistema: dobra pravna osnova, pravila i procedure, menadžment kreditnog i likvidnosnog rizika, trenutno konačno poravnanje, dnevno okončanje poravnanja u sistemu na bazi multilateralnog netinga, sigurna sredstva za poravnanje, bezbednost i operativna pouzdanost, praktičnost i efikasnost metoda plaćanja, objektivni i javni kriterijumi za priključenje sistemu i efikasno, merljivo, transaparentno upravljanje sistemom.

310. Otpis spoljnog duga

Oprost potraživanja od strane inokreditora.

311. Otpis sumnjivih potraživanja

Otpis potraživanja koja su u kategoriji nenaplativih ili čija je naplativost sumnjiva.

312. Otvorena duga pozicija

Ako je vrednost potraživanja banke u određenoj stranoj valuti veća od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti.

313. Otvorena kratka pozicija

Ako je vrednost potraživanja banke u određenoj stranoj valuti manja od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti.

314. Ovlašćeni menjač

Privredni subjekt (pravno lice ili preduzetnik) koji ima ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje menjačkih poslova i te poslove obavlja u svoje ime a za račun banke, odnosno NBS, kao i banka koja je s NBS zaključila ugovor o obavljanju menjačkih poslova u svoje ime a za račun NBS.

315. Ovlašćenje za obavljanje poslova sa inostranstvom

Poslove sa inostranstvom banka može da obavlja samo ako dobije posebno ovlašćenje Narodne banke Srbije.

316. Pariski klub

Forum zemalja poverilaca čiji predstavnici razmatraju reprogramiranje zvaničnih kredita odobrenih zemljama koje nisu u stanju da ispunjavaju obaveze servisiranja duga.

317. Pasiva

Sva sredstva koja se nalaze raspoređena u aktivi imaju svoje poreklo i nečije su vlasništvo. Sredstva posmatrana po izvorima ili vlasništvu obrazuju pasivu. Ti izvori su heterogeni, ali se mogu i grupisati u dve osnovne grupe: sopstveni izvori preduzeća i pozajmljeni izvori. Sopstvene izvore obrazuju ulozi osnivača (vlasnika). Njih preduzeće (uspešnim) poslovanjem uvećava. U zavisnosti od pravne forme sopstvene izvore obrazuju: ulog inokosnog vlasnika, ortački ulozi, akcijski kapital i slično. Izvor sredstava iz kojih se finansira aktiva.

318. Pasivne kamatne stope

Kamatna stopa po kojoj dužnik plaća kamatu na dobijena sredstva. Pasivne kamate su one koje banka plaća za uložen novac kod nje.

319. PDV

Porez na dodatu vrednost je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. Primjenjuje se u preko 120 država sveta a izumeo ga je francuski ekonomista Maurice Lauré (Moris Lore) 1954. godine. Obračunava se u svakoj fazi prometa dobara i usluga podložnih oporezivanju, i ne obračunava se na ukupnu prodajnu vrednost u svakoj od faza, već samo na dodatu vrednost, nastalu u konkretnoj fazi.

320. Penzijski plan

Ugovor zaključen između poslodavca, udruženja poslodavaca, profesionalnog udruženja ili sindikata i društva za upravljanje, a na osnovu koga se korisnik usluga društva za upravljanje penzijskim fondom obavezuje da uplaćuje penzijski doprinos u korist svojih zaposlenih. Penzijski plan se ugovara samo sa privatnim penzionim fondovima, dok je u slučaju državnog, uplata penzijskih doprinosa obavezna po sili zakona.

321. Plan otplate kredita

Ugovorena dinamika otplate glavnice i kamate po kreditu.

322. Plasmani banaka

Plasiranje raspoloživog depozitnog potencijala banaka (najčešće u vidu kredita).

323. Platna kartica

Instument bezgotovinskog plaćanja. Osnovna podela kartica je na debitne i kreditne.

324. Po viđenju

bez vremenskih ograničenja.

325. Poček

Kreditni aranžman pomoću koga se robe i usluge kupuju na odloženo plaćanje umesto da se plate odmah.

326. Pošiljalac (novca)

Fizičko ili pravno lice koje nalog za plaćanje daje prijemnoj banci.

327. Podosiguranje

Osiguranje u vrednosti koja je manja od ukupne vrednosti osigurane imovine (u slučaju štete isplaćuje se samo do visine sume za koju je uplaćeno osiguranje).

328. Pokazatelj budućeg rasta

Procena budućeg rasta vrednosti preduzeća ili banke u zavisnosti od godišnjeg investiranja u stalnu imovinu i godišnjeg nivoa amortizacije. Ovo je najznačajniji pokazatelj u biznis planovima preduzeća i banaka.

329. Pokazatelj deviznog rizika

Procentualno izražen odnos između ukupne otvorene devizne pozicije banke i kapitala banke obračunatog u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala.

330. Pokriće na računu

Dovoljan iznos raspoloživih sredstava za izvršena plaćanja, isplate i bankarske tarife u određenom periodu.

331. Politika jeftinog novca

Politika niskih realnih kamatnih stopa putem povećanja ponude novca.

332. Politika neutralnog novca

Politika emitovanja novca svakome ko ponudi bilo koju vrstu aktive iste vrednosti u zamenu.

333. Porez

Porez je nedobrovoljno plaćanje državi koje nije praćeno protivuslugom koju bi od nje primio platilac poreza. Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budžeta i propisanih nadležnosti države i njenih jedinica. Porezi su najvažniji izvor budžeta i bez njih država ne bi mogla da funkcioniše i finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine i prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura i slično.

334. Porteri

Nerezidenti, vlasnici domaćih hartija od vrednosti.

335. Portfelj osiguranja

Svi osigurani rizici kod nekog lica. Portfelj se iskazuje brojem ugovora osiguranja, ukupnom sumom osiguranja ili ukupnom sumom premije osiguranja.

336. Portfolio hartija od vrednosti

Skup različitih hartija od vrednosti (akcija, obveznica i dr.) u vlasništvu nekog lica (fizičkog ili pravnog) kojima upravlja portfolio menadžer ili lice samostalno.

337. Portfolio menadžer

Lice odgovarajućeg obrazovanja, radnog iskustva i ovlašćeno posebnim sertifikatom da upravlja investicionim fondom, tj. imovinom fonda. Sertifikat se dobija nakon završene obuke i položenog ispita, a izdaje ga Komisija za hartije od vrednosti. Svaki investicioni fond mora imati jednog portfolio menadžera, koji upravlja njegovom imovinom.

338. POS terminal (Point Of Sale)

Terminal koji omogućuje plaćanje robe i usluga. Opremljen je softverom za procesiranje transakcija platnim karticama (očitavanje podataka sa kartice, prosleđivanje ka banci prihvatiocu i prihvatanje odgovora banke izdavaoca, na osnovu koga se vrši naplata za kupovinu robe). Koristi se u uslužnim i trgovačkim radnjama.

339. Potkapitalizovana banka

Banka čija je adekvatnost kapitala niža od propisane, odnosno čiji je kapital niži od propisanog.

340. Poverilac

Fizičko ili pravno lice koje ima potraživanja od svojih dužnika.

341. Pranje novca

Pojam koji označava prikrivanje stvarnog porekla novca koji se nalazi u opticaju. To je finansijska operacija kojom se određena suma novca šalje preko brojnih deponenata (i brojnih računa) kod različitih banaka, kako bi se onemogućile zvanične državne agencije da uđu u trag tom novcu. Novac koji se »pere« najčešće potiče iz kriminalnih radnji, kao što su prostitucija, droga i slično.

342. Pravna lica

Udruženja pojedinaca, organizacije koje obavljaju određene delatnosti saglasno pravu i moralu. Za obavljanje te delatnosti potrebno je da postoji posebna imovina, nezavisna od one koju svaki udruženi pojedinac ima. Ta imovina predstavlja osnovu za vršenje delatnosti.

343. Predstavništvo banke

Banke najčešće pre otvaranja svoje filijale u drugoj zemlji osnuju predstavništvo radi istraživanja bankarskog i finansijskog tržišta, promocije banke, pripreme aktivnosti otvaranja filijale i slično. Za otvaranje predstavništva banke u stranoj zemlji je neophodna dozvola centralne banke.

344. Premija osiguranja

Suma novca utvrđena ugovorom o osiguranju, koju klijent treba da plati kao naknadu za obezbeđenje osiguravajuće zaštite u slučajevima definisanim ugovorom.

345. Premija reosiguranja

Cena reosiguranja koju osiguravač plaća reosiguravaču za snošenje dela rizika u određenom poslu.

346. Prijemna banka

Banka koja prima nalog za plaćanje pošiljaoca.

347. Primalac

Pravno ili fizičko lice čija banka treba da primi nalog za plaćanje od banke pošiljaoca.

348. Primarna emisija

Kreiranje primarnog novca od strane centralne banke.

349. Primarni novac

obuhvata gotov novac u opticaju i bankarske depozite i rezerve.

350. Primarno tržište hartija od vrednosti

Tržište na kome se vrši prvobitna kupoprodaja emitovanih hartija od vrednosti između emitenata i prvih investitora.

351. Privatni spoljni dug

Dug domaćih privrednih subjekata prema inostranstvu koji nije garantovan od strane države.

352. Programirana uplata/isplata

Uplata/splata novčanih sredstava sa računa po posebnom ugovoru. Najčešće se koristi kod